Nova Evropa

karakterističan naročito brzi porast gradskog stanovništva na tačun stanovništva koje živi na selu od poljoprivrede, te su države morale pre nego druge osetiti i razumeti, da položaj dece i omladine u prilikama novog života postaje sve više osetljiv, da ne kažemo opasan, budući da porodica nije u stanju, u istoj meri kao pre, vršiti ulogu gotovo jedine zaštitnice deteta, Treba samo da se setimo klasične karakteristike koju je dao prof. Herkner (u svojoj radnji „Pitanje radnika« — »Die Arbeiterirage«): »Ako usled dužine radnog dana otac napušta kuću dok deca još spavaju, i vraća se kad ona već legnu; ako je mati odvojena od kuće poslom u fabrici; ako, zbog udaljenosti mesta za rad, roditelji ručavaju van kuće; ako visoka kirija iziskuje da oni primaju kao podstanare, čak i u svoju sobu, tudje ljude; ako deca, u godinama izmedju 9—12, sama zaradjuju sebi hleb; ako ona — u mnogim slučajevima sa razlofom — smatraju sebe žrtvom roditeljske eksploatacije, te napuštaju porodice i žive neurednim životom kod tudjinaca, onda se porodica, ta osnovica celokupnog našeg društvenog poretka, stavlja pred opasnost raspada i rasula ...« Nije dakle

čudo, što su baš industrijske zemlje — i to prvo Amerika i Velika Britanija, a onda Nemačka, pa u poslednje vreme i Češkoslovačka, — bile primorane da iz temelja pregledaju i

reformišu svoje zakonodavstvo o zaštiti dece, Opšta tendencija sastoji se pre svega u snaženju momenta javne državne društvene zaštite omladine, zaštite koja treba barem donekle da nadoknadi, a u slučaju potrebe i da zameni, nedovoljnu ili nepostojeću zaštitu od strane porodice.

Ali je ovo tek jedna strana pitanja. Druga strana je u lome, Što sve više raste svest, da ceo karakter, ceo tempo modernog, naročito gradskog, života ne pogoduje za decu, Zamislite modernog dečka koji se vraća iz škole, idući po jednoj od naročito živih ulica Pariza, Berlina, ili Londona: besni tok saobraćaja, tramveji, autobusi, metro, ulica sa njenim specifički uličnim sablastima, često vulgarnim prizorima i neprikrivenom bestidnošću, — celokupna ta gradska atmosfera stvorena je za ljude koji umeju da vladaju svojim impulsima i koji upravljaju svojim samoosećanjem, Pa onda, privlačne i ekstravagantne reklame, kina i varijeteji, izlozi radnja koje služe specifičnim ukusima i često su namenjene »samo za odrasle«, bulvarska štampa sa senzacijonalnim naslovima kriminalnih sižeja, koji se svaki dan menjaju, i skandalozne kronike, — zar sve to nije samo za »prekaljene u borbi« odrasle ljude velegrada? Odista, ceo gradski život samo je »za odrasle«! Dete, dečak, ako se i prilagodjava, čini to u najvećoj meri na račun svoga osnovnoS bijološkogš fonda, na račun svog opšteg i naročito živčanog zdravlja.

206