Nova Evropa

да се „хвала богу још нисмо одлучили на субвенцијонирање линија ван наших обала !Он је ту очигледно у забуни, и само из несхватања може да одобри рад ранијих режима на том пољу. Уосталом, можда је и добро да раније владе нису приступале решавању овога питања, јер би бесумње и ту било дошло до последица партизанства и свакојаких некоректности, па бисмо можда имали за носиоца државне субвенције туђу какву линију која зна с које стране треба прићи партијским кортешима и њиховим „махерима“...

Чисто бизарно замишља цисац оне белешке искоришћавање кризе талијанског бродарства од стране наше привреде. Они ретци најбоље одају нестручњака, Свима нам је добро позната абнормално висока субвенција коју уживају талијанска паробродарска друштва од своје државе, а познато нам је такођер и какве безизгледне кризе владају у појединим талијанским (и најачим) бродарским друштвима. Али нам није познато, да би талијанска паробродарска друштва, натерана кризом, снизавала цену подвоза. (који, како је напред објашњено, нотира на берзиј; вероватније је, да ће за време кризе та субвенцијонирана друштва, у првом реду, тражити повишење државне субвенције, јер се у ствари у тако очајним приликама претвара субвенција у покривање дефицита, што здрава поморска политика једне државе не би никад смела да дозволи, У другом реду, та друштва — нарочито она која одржавају редовне линије — настојаће да повисе цену подвоза. У грећем реду, поједина ће друштва привезати брод радије него ли радити уз дефицит или снизити цену подвоза. У ин"тернацијоналности висине подвоза и лежи, например, тајна успеха наше трговачке морнарице: за превоз терета наплаћЋују наши бродови исти подвоз каоим британски или амери“ кански, док им је режија (лични издаци, ослобођење од пореза, и т, д,) знатно нижа, Чак ни солидна друштва слободне пловидбе не снизују подвоз, јер их препоручује њихова солидност. Снижавањем се баве само мали конкуренти, који на други начин тешко продиру. Према томе, где је та јефтинија тарифа код талијанских бродова (који су, узгред буди речено, још и жигосани — интернацијонално — као несолидни превозиоци)7 И осим тога, како да товаримо нашу робу на талијанске пароброде по нашој милој вољи, — Кад би се то и хтело, било би једноставно непроведиво, јер су поморски превози интер“ нацијонални; тојест, роба се товари оним паробродом који се деси у луци за време доласка робе, сликовито говорећи, док у ствари, поморски агенти и шпедитери тачно знају када који пароброд долази и одлази па о томе обавештавају своје клијенте (фабриканте, трговце, увознике или извознике), те се посао аранжира. Тако се догађа, да ми крцамо нашу извозну робу на талијанске као и на британске, француске, холандске,

218