Nova Evropa
naroda. To, naravno, još ni izdaleka ne znači, da se mi moramo odreći svega što nam je kao narodu svojstveno, i da ne treba nešto i da donesemo u tu svetsku kulturu sa kojom se hoćemo izjednačiti, Samo, nema opasnosti da ćemo tako skoro doći u tu nepriliku, t. J. da ćemo »posve utonuti u more zapadne materijalističke civilizacijev, — zato je, medju ostalim, vrlo jak argumenat baš i G. Vidović i njegov »pokret«; pa, ako hoćete, i uspeh, ma i relativan, s kojim on taj svoj pokret medju nama vodi. Narod u kojem »vodje pokreta« o zapadnoj kulturi i njenim glavnim predstavnicima govore tako ležerno 1 5 toliko preziranja kao što to čini ovaj »filozof« i »moralist«, a kojega ipak zato sledi čitava legija »intelektualaca« i učenika, dovoljno je »individualan« da ne »utone« tako brzo i napusti svoj »apostolat« Bojazan je, rekli bismo, na drugoj strani, na suprotnoj, Stoga se ne može dosta jasno i glasno preporučiti »vodjama« i »apostolima« ovoga naroda, da se udubu što bolje u tu kulturu i civilizaciju tog »trulog Zapada«, pa da prouče malo dublje velike pisce, prave proroke, velikih nacija, Tada će, možda, uvući malo rogove, i ući u sebe, pa se obrnuti ma samo i za devedeset stepeni, i doći do saznanja: da ireba dugo ići za drugim pre nego Što se postane vodjom!
Katarina StanbPović.
„На рубу смрти“,
(Поводом књиге Е. М, Ремарка „Im Westen nichts Neues" „На западном фронту нема промена",
Једног лепог јесењег јутра, у Крконошама (Riesengebirge), ишао сам планинским ланцем дуж самог гребена, Ова дивна шетња („Капшижапдегипв“) спада међу најлепше и најпривлачније у Европи: с једне и с друге стране узане стазе отварају се широки видици на богате и питоме пределе, на лепо обрађено земљиште, пашњаке и ливаде, на расејане планинске куће и кућице, варошице и села, што се мешају са густим шумама и стрмим обронцима које раздвајају кланци и долине... Граница између република Немачке („Рејсћ"-ај и Чешкословачке иде баш самим тим гребеном, обележена једноставним и ниским белим ступовима од камена, на којима стоји слово „С5" на једној а „О“ на другој страни. Прошао сам том границом дуж неколико километара и нисам срео ни видео ниједног стражара, ниједног војника или финанца, иако сам можда и сто пута прелазио из једне државе у другу. Успут по обичају планинара, туриста, да се љубазно и пријатељски узајамно здраве па и упусте у разговор, — срео сам сеи
269