Nova Evropa

је u prozi. Prevodi su često dosta slobodni {u tome pravcu naročito se ističe prva strofa prevoda D. Filipovića, koja se jako udaljuje od originala),

Najzad je i kod Slovenaca, kod kojih za poslednjih četrdeset godina nije izašlo takoreći ništa prevedeno iz Bajrona, objavljen — u »Jutarnjim Novostima« (broj od 25. XIIL 1923) u spomen Bajronove Stogodišnjice prevod pesme »To Inez« »Ivanki«, Prevod je od J, Berdanta, a uz prevod izašao je i jedan informativan člančić o Bajronu {potpisan sa Dr, F. L.),

Mogli bismo još da spomenemo, da je i slovenački pesnik i prevodilac Griša Koritnik preveo pojedine delove iz Bajronove drame »Кајп«, i iz epa »Bride of Abydoss«, kao i iz »Jevrejskih melodija« pesmu »Vision of Belshazzar«; samo što ti prevodi nisu još nigde objavljeni, i ja ih navodim ovde prema obaveštenju samog prevodioca,

Najveći pak i najznačajniji naš prevod iz Bajrona u XX veku jeste prevod »Kajina«, objavljen u Zagrebu 1921 godine.') Prevod je izašao nepotpisan, Ista Pozorišna Biblioteka koja je izdala »Kajina« spremala se, kao što se vidi iz izdavačeve beleške na drugoj strani, da izda i prevod »Manfreda«, koji bi bio propraćen jednim esejom o Bajronu,

Ovaj prevod »Kajina« radjen je u prozi, veran je originalu, tačno je preveden, samo izgleda da je malo odviše brzo radjen, pa nije uvek pogodjen tačan izraz koji bi što bolje odgovarao engleskom tekstu {tako, naprimer, svakako nije trebalo prevesti »reptiles« sa »crvi«, kako je to uradjeno na jednom mestu); ni opšti ton nije uvek najsrećnije pogodjen,

Završujući ovako sa našom listom prevoda, mogli bismo · da spomenemo i nekoliko članaka o Bajronu objavljenih kod nas poslednjih godina, Glavni je povod za te članke bila Bajronova Stogodišnjica (1924), Nešto pre tođa mogao bi da se navede jedino prevod članka »Bajronova tajna« od Stefana Cvajga (koji je objavljen u »Slobodnoj Reči« za 1919, od 18. do 20, marta), i to' sa vrlo nakaradno navedenim engleskim imenima,

Inače je i u našoj dnevnoj štampi i po časopisima Bajronova Stogodišnjica {od smrti) propraćena simpatično i toplo, mada ne onako obilno kao na strani, Medju prigodnim člancima koji su se tom prilikom pojavili, vredelo bi naročito istaći, od Miloša M, Miloševića: »Od Bajrona i Branka do M. Crnjanskog« (Raskrsnica« za 1924, br. 13 i 14), koji je u grupi tih članaka jedan od najboljih, i najkulturnije napisanih, Kraće su beleške i članci objavljeni u »Ljubljanskom Zvonu« (Dr, A.

“) »Kain, Misterij u tri čina, Napisao Lord George Byron«, (Pozorišna Biblioteka, Knj, III}. Zagreb, 1921, Tisak kr, ZŽemaljske Tiskare,

277