Nova Evropa

Ређеђак: »Беогбе Gordon Вугоп«), »Јибозјауепзкој Мруј« (Dr. M, Prelog: »K stogšodišnjici smrti Lorda Byrona«), »Hrvatskoj Prosvjeti« (Lj. Maraković: »Byron«), »Novom Životu« (dve beleške od VI, M, V., iı S. M,), ı »S. K. Glasniku« (IL S.: »Вајronova Stogodišnjica«, i V, A, Popović: »Bajron«). Tom prilikom doneo je »S. K, Glasnik« i prevod u prozi, od 1. S. (Isidore Sekulić), Bajronove pesme: »Danas navršujem пдезе ез! 50dina«, koju je pesmu u stihu preveo i pisac ovih redaka, u svom članku o Bajronovu Liberalizmu {u »N, Evropi« od 21. decembra 1924), U »Novoj Evropi« za 1924 i 1925 godinu objavio je pisac ovih redaka i nekoliko članaka u vezi sa Bajronom (»>Lord Bajron i njegovo doba«, »Bajronov liberalizam«, »Bajronov uticaj na M, J. Ljermontova« — uvod u jedan veći esej dosad još neobjavljen, i »Bajronova Stogodišnjica u Velikoj Britaniji i Americi«). Od dnevnih listova zadržao se na Bajronovoj Stogodišnjici naročito »Obzor« (broj od 19. aprila, 1924), u kome je izašao najpre jedan članak od Josipa Horvata {>Stogodišnjica smrti lorda Byrona«), zatim Jedan člančić bez potpisa (»Don Žuan, žene, i Italija«), i jedan interesantan članak od Iv. H,. (Ivana Hergešića) pod naslovom: »Nepoznata ljubav Lorda Byrona«, u kome pisac tvrdi — na osnovu porodičnog predanja — kako je u Veneciji Bajronovom ljubaznicom bila i neka Margarita Florio, poreklom Jugoslovenka, koja je imala vrlo romantičnu istoriju. Koliko je ovo tačno, trebalo bi proveravati u Veneciji; u stvari, Bajron Je za vreme svog Ђиспоб boravka u Veneciji imao i jednu ljubaznicu po imenu Margarita, a bila je i čuvena sa svog temperamenta, — samo što im se prezimena ne slažu!,.. Zatim treba da spomenemo Još i članak u beogradskom »Vremenu« od 19. aprila 1924, pod naslovom »Sto godina od Bajronove smrti«, iz pera Stanislava Vinavera.}

ж

*) Gore pobrojani članci o Bajronovoj Stogodišnjici kod nas, bar u izvesnim slučajevima, ilustruju, sa koliko se površnosti i neobaveštenosti često prislupa poslovima ove vrste, Tako u jednoj belešci stoji, kako se Bajron »kao mladić u dvadesetprvoj бодиш онзКије па putovanje po Sredozemnom Moru, upuštajući se u svakojake, po mogućstvu uvek egzolične, avanture po Levantu i na turskom Istoku, i piše ekstremno romantične pesme«, npr, »Djaur«, »Korsar«, »Lara«. Sve to ne stoji tako: pre svega, ono putovanje koje je dalo »Čajld Herolda« bilo je mnogo nevinije i poštenije od putovanja koje je dalo »Don Žuana«, i »najegzotičnija« avantura na njemu bila je poseta Ali-paši Janjinskome. A zatim »ekstremno romanfični« »Djaur«, »Korsar«, i »Lar a« postali su 1813 i 1814 godine, dakle onda kada je pesniku bilo bar 25 бофпа, i to posle njegova povratka sa puta po Levantu, i posle publikovanja »Čajld Herolda«.

U jednom drugom, dužem, članku o Bajronu stoji opet Ovo: » Trebalo je da prodje pola veka posle Bajronove smrti, pa da Englezi počnu nepri-

278