Nova Evropa

друштво—труст, Да смо на домаку:огромних трустова финансијских, то свако види; а јављају се већ знаци и да идемо усусрет подели људства на расе или континенте, Нова Европа, за време Рата, био је поклич и нада у стварање сједињених држава Европе с наступањем мира, Нада је била преурањена, али се ево ипак остварује; засад бар, како кажу, у економском погледу...

У сваком случају, и без обзира на сентименталне симпатије за поједине тенденце и покрете, нико не жели да се сутра суочи са новом независном државицом, чији су дани унапред избројани. Арбанија, например, предметом је куријозног слегања раменима и извором за шале и шаљиве листове. Али чему наводити примере кад их свако зна! И Америку смо напред узели само зато што сматрамо да је она најистакнутији случај државе на новоме путу, т. Ј. најбољи пример који показује чему тај пут води, па је корисно за Југославију да је држи пред очима, и да прати шта се у њој збива. Баците озбиљан поглед на Америку! Ето, то је пут који ће све државе морати следити, ако им је опстанак мио, односно ако су способне за егзистенцију. Она води дух времена, којему се и ми — деца западне цивилизације — морамо прилагодити, осим ако се нешто сасвим ново не догоди. А ново би се могло догодити само на рушевинама старе, западне цивилизације и културе, који су ипак, на крају крајева, најзрелији плоди најбољи производ човечанства. Маколико да се говори о чарима Истока, о контемплативним, спиритуалним, и мистичким врлинама и вредностима источне културе, —- има ли икога међу нама који би је пожелео и пристао на размену 2...

Механички прогрес корача данас џиновским корацима, па остала култура заостаје далеко за њим, Али она има тежњу да га стигне, и — стићи ће га, кад-тад. Можда ће проћи векови, па и стотине векова, у непрекидној трци и утакмици културних снага; али нема разлога неверовати, да ће се остварити координација свих грана цивилизације, па да ће људски живот бити пријатнији и удобнији, такорећи савршено удобан, То је циљ свих делујућих сила око нас, то је можда разлог свега, Јер тога циља и разлога мора бити, Било би апсурдно веровати, гледајући и посматрајући све што сеи како се у природи догађа и развија, да је природа ирацијонална, и да су сви напори и борбе, патње и горчине, људског рода, у току његова првог милијона година старости, били узалудни, и да не воде ничему. Морамо стога, на основу досадашњег искуства, веровати, и у смислу духа времена деловати.

М. Ф, Томић (Њујорк).

262