Nova Evropa
ИЉА ЕРЕНБУРГ: · S МОЛИТВА О ДЕЦИ.
Господе, у дане ове
Тко смије да Ти се помоли за сер. Казни нас грјешне и зле;
Али дјеци — смилуј се!
Дјеци, што се при сваком пуцњу
Плахо приљубљују једно уз друго Дјеци, што се тако грлато
По булевару играју »револуције« Дјеци, што вечерње продају новости · И извикују страшне ријечи, Несхваћајући због чега ми
Ко пјани тетурамо,
Слушајући њихов радосни цвркут Дјеци, што кадифне звјери под душеке крију, Да им ко не учини што на жао —
Дјеци, што ослушкују кораке с врата: »Кад ће тата да се врати2.. «
Свима њима, свима!
Боже, без њих је тако пусто, тако страшно, А смрт је с нама.
Остави нам радост нашу
Посљедње надање наше.
Боже, нечујући дјечјег смијеха Заборавићемо како жубори весели поток, Како шуморе брезе, дирнуте вјетром, Заборавићемо Твој глас!
И негледајући очица дјечјих Заборавићемо како звијезде ноћу трепере, И како гасну у јутарњи час, Заборавићемо очи Твоје!
"И никад више неће уморан човјек, Стојећ уз мален креветац с мрежом, Моћи да кликне: »Господе! Колико свјетлости! Колико радости у срцу мом!«
Остави нам их! Остави нам утјеху нашу!
272