Nova Evropa

ljan, Pa dabogme! Veoma ozbiljan, Na ulicama tama — gotovo podjednako i danju i noću, Gadno blato, Dobro bi bilo sutra otići na selo, Tamo stoje zlatne breze i utvara mira, Utvara, jer i tamo misliš samo uvek o istom, i O stihove kao što je O Blešte oči, u krvi,,, I penušavo ždrelo.,, Poginuti? Propasti?,,

о je fu; Kerjenski рођебао, njegovi su druovi u tvrdjavi uhapšeni; vojni akademci razoružani, mnogi pobijeni, Sovnarkom je na vladi, Ali »Petrograd, ft, j., stanovništvo, zlobno | ćuti. Nakostrešeno je, kao i sam Oktobar, O, koliko вади. crni, strašni, sramotni dani!,.,.,«

» Veoma je čudnovato ovo što ću sada reći, Ali — meni je dosa dio pisati, Da, usred crvene magle, usred ovih gadnih i nečuvenih užasa, na samome dnu ove besmislice, — dosada, Vihor dogadjaja i nepokreinost, Sve se ruši, sve leti do djavola, i nema života ,,,«

Autor Dnevnika nije mislo kao velika ogromna većina protivnika boljševika, a i mnogi boljševici sami, da će boljševička vladavina biti kratkog veka, Dolazi Mereškovskima Gorki, — gospodja Gipijus piše; »Gorki kaže; „Ja orđanski ne mogu da govorim sa ovim mangupima, sa Ljenjinom i Trockim', A ipak, on je blizu njima, On je ustao, i muklo nešto promumlao: „А otići, — s kim ćemo?' Mereškovski mu Je odgovorio brzo: ,Ako ne bi bi bilo šta da se jede, zar bi onda trebalo jesti ljudsko meso? ,,.,«

Na ovome se završava sačuvani deo ovog neobično zanimljivog i uzbudljivog Dnevnika, kako rekosmo jednog od naj-/ boljih svedočanstava velikih i strašnih crvenih dana u Rusiji/

Dr, Alehsije Jelačić.

„Руски Архив".

Већ је при крају и друга година откако, иницијативом једне демократске струје руских јавних радника настањених у нашој држави, излази у Београду »Руски Архив«, часопис за политику, културу, и привреду Русије, на српскохрватском језику. О потреби тог и таквог часописа расправио је, кратко и језгровито, уређивачки одбор тог часописа, у првој свесци »Руског Архива«, још 1928 године, истичући од колике је важности и за Русију, нарочито будућу демократску Русију, као и за Југославију, да се из прве руке и објективно износи пред југословенске читаоце слика праве Русије, оне Русије која не зависи ни од каквих привредних режима и моментаних прилика, Јер, просуђујући Русију према појединим режимима — веле покретачи »Руског Архива« добија се вазда тек њена искривљена слика: »За једне, све је у данашњој Русији зло, не пружа никакве наде, зато што њоме управљају бољшевици; за друге, напротив, у њој је све одлично и ружичасто, баш зато што тамо царује

281