Nova Evropa

афганска Комисија утврђује границе између трију држава, стварајући намерно између Русије и Британске Индије једну посредну афганску покрајину — Вахан. Односи између Енглеске и Русије заоштравају се до крајње мере. Француска, радећи на остварењу Тројне Антанте, али још несигурна у погледу држања Енглеске у случају »бцегте де гбуапсће«, дипломатским путем постизава пристанак за грађење желе-_ зничке пруге Оренбург—Ташкент (1899). Сазрева Руско-јапански Рат, и »ако рат плане, вест о њему биће овде примљена са највећим усхићењем« (извештај руског Конзула у Калкути од 14. ТУ. 1903), очигледно зато што ће, »док се Русија од рата прибере, Енглеска међутим успети да стане чврстом ногом на тле у Средњој Азији и решити своје империјалистичке задатке на прилазима ка Индији« (извештај Генералног Конзула у Бомбеју, 21. П1. 1903). Ови задаци Енглеске очигледно су се састојали у томе, да је Енглеска >»желела добити претежан уплив, и да би се утврдила на врховима Аму-Дарји и на Памиру« (извештај Министарства Спољних Послова од године 1903, поглавље »Индија«). Године 1901—2, Енглези припремају војну експедицију ради освојења Тибета, те истовремено руски агенти међу Бурјатима изазивају велик устанак разних племена на северо-западној граници Индије и дижу у зрак главно слагалиште муниције индијске армије у Пешавару.

При свем том, гледиште руских надлежних фактора на индијске послове остаје и на почетку ХХ столећа исто оно које је побудило Александра [ да сместа опозове сдред Орлова. Министар Војни, генерал Куропаткин, бивши сарадник Скобељева и ауторитет у средње-азијским питањима, тврдио је, да би »Индија била за насу ХХ столећу само један терет: у Азији се спрема борба нехришћанских земаља са хришћанскима, — у тој борби ми смо на страни Енглеске« (годишњи извештај Министра Војног Николи П, за 1900). Само »у споразуму са Енглеском треба Русија да се веже преко Афганистана са Индијом железничком мрежом« (извештај истог Куропаткина, као генералног гувернера Туркестана, године 1916). |

Несрећни Руско-јапански Рат, Револуција од године 1905, све већа немачка опасност, и напокон напори Француске, доприносе попуштању англо-руске утакмице на вратима Индије. Француска дипломација престаје да се интересује брзином грађења стратегијских линија у Туркестану, водећи рачуна само о оним линијама које воде према западној граници. Ствара се Енглеско-руска Конвенција од године 1907, која гарантује Великој Британији утицај у Афганистану. Године 1910 и 1913, Енглеска даје пристанак на градњу руско-индијске железнице, али спречава остварење

161