Nova Evropa

Рара Тпобеп је Ш озеНо је, да Ктаја Сефугјов Роћода nisu na hrišćanskom putu, izobličio ih je, i bio vrlo nezadovoljan upravom prvih latinskih careva u Carigradu; ali ipak nije primorao krstaše da ostave na miru Zadar i Carigrad pa nastave svoj pravi put koji je vodio preko Misira u Svetu Zemlju, On je uzeo pod svoje okrilje krstaška osvojenja u Vizantiji, očekujući valjda da će potonji dogadjaji popraviti što je rdjavim početkom pokvareno. Ratni i diplomatski uspesi bili su preko očekivanja povoljni, Carigrad i veliki deo Vizantije osvojen, bugarski kralj, ili — kako se sam nazivao — car, primio je od Pape krunu, i sa Arhiepiskopom potčinio mu se; Stevan Prvovenčani primio je isto tako od Svete Stolice krunu i potčinio joj se; isto tako i Jermenski Kralj, i Kiparski, Kao Sto je silom Papa na Zapadu delio krune, ponovilo se to i na Istoku, Činilo se da je tu vreme vaspostavljanja crkvenog jedinstva, Pokušaćemo da objasnimo zašto se taj plan nije mogao da izvede, Za glavni zadatak smatramo objasniti držanje Svetog Save u crkvenim i političkim dogadjajima onog burnog8 vremena.

Dr, Ivo Pilar, u svom članku o Sv, Savi (u »Novoj Evropi« za Januar 1930), medju ostalim piše i ovo: »Sv, Sava se odlučio, na raskršću Srpstva, da će poći putem Istočne a ne Zapadne Crkve, Tu je važno istaknuti, da je to pitanje Sava riješio u momentu kada je tok istorije bio izrazito protiv takog rješenja, L |. kada je Vizantija bila oborena i nemoćna, te Када је Stjepan Prvovjenčani sam smatrao za polrebno da promjeni

smjer svoje spoljne politike .., Zašto je Sv, Sava to učinio, nije lako reći...« Pisac misli, da je Sava to učinio pod uticajem svoga odgoja, nesvesno, — Nema sumnje da se Sava u svom

crkvenom i političkom delovanju rukovodio i osećanjem kao »vaspitanik Svete Gore«, Oko dva decenija nije on išao u Otadžbinu i stajao je pod uticajem grčkih monaba i jerarhije. Grčki monasi, bar oni u Svetoj Gori, u to doba bili su veliki revnitelji Pravoslavlja bez volje da prime kakve bilo novotarije, Kao i inače monasi zilotski raspoloženi, bili su najveći protivnici Crkvene Unije, U Svetoj Gori, osim Grk4, bilo je u to doba medju monasima i Rus4 i Srba, i Bugara i Rumuna i Gruzina; »To je bila«, rekao je dobro u svom svetosavskom govoru u Subotici prolesor Troicki, »prava liga pravoslavnih пагода #оба doba, a Sv, Sava je bio nezvanični ali od sviju priznati predsednik te Lige«,

Sta su spremali Sloveni monasi toga prosvećenog kruga, pokazala je malo kasnije književna delatnost Sv, Save: зргеmali su crkvene knjige na slovenskom jeziku, nesamo za jedan pravoslavni slovenski narod, Zbornik crkvenih zakona preveden od Sv, Save (»Krmčija«) postao je kasnije crkvenim zakonikom sviju njih. To je bio posao koji su na istom terenu

73