Nova Evropa

predano, dokazujući to svojim Bečkim Klubom koji je najveći od svih evropskih klubova na Kontinentu, I ovu posetu naših drugova iz Jugoslavije, predstavnika bogatog duhovnog života jugoslovenskog, u divnu prestonicu Štajerske, smatramo mi dragocenim znakom približavanja dvaju susednih kulturnih naroda, koje vezuju mnogostruke istorijske veze, ali koji su ujedno bili kroz duga stoleća vezani, i još danas su vezani, i neobično komplikovanim krvotokom kakav je prevladjivao u našoj Austriji, Jer, gospodo, bezimeni uzajamni uticaj krvi i javno svedočanstvo umetlničkog duha ostaju vidljivi i trajni u prkos svim političkim deobama, koje mogu da postavljaju granice jedino izmedju države i države, nikada izmedju čoveka i čoveka..,,

Posle tođa održao je prol. Mat1l kratko ali vrlo marljivo i s poznavanjem predmeta izradjeno predavanje o nemačkojugoslovenskim kulturnim odnosima, iz kojega donosimo ovde veće odlomke, G. Mail je rekao:

„.. ПобеКкијив! 1 pozdravljajući danas ovde, — kao ljudi koji služe umetnosti i nauci, kao saučesnici u stvaranju i izgradjivanju zajedničkog životnog ideala u duhovnom, umefiničkom, i eličkom smislu i pravcu, ideala koji nazivamo kulturom, — naše jugoslovenske goste, mi smo potpuno svesni činjenice, da u njima ne pozdravljamo tudjince, Mi pozdravljamo u njima ljude čija duhovna i umetnička životna delatnost ima srodnosti i zajedničkih crta sa našom nemačkom kulturnom delatnošću, i to i u pogledu kulturno-duhovnih temelja na kojima počiva i u pogledu svoga razvoja, — srodnost koja potiče nesamo usled zajedničkog detinjstva što smo ga proveli u krugu evropske kulturne porodice, već koja je uža i naročita zato što joj je podlogom višestoletno zajedničko življenje u okviru istočnoalpinsko-panonskog kulturnog kruga; dakle, jedna duhovno-kulturna simbijoza, koja postoji kao kulturno-istorijska činjenica, kao istorijska tvorevina staroaustrijskog kulturnog sveta,

Jedan hrvatski geogral rekao je medavna, u jednom predavanju, da je celokupni hrvatski kulturni razvitak bilo »jedno kolebanje izmedju Istoka i Zapada«, pri čemu je Istok davao krv a Zapad duh, pa je ponekad prevagnula krv a ponekad prevagnuo duh, Nama se čini, da se ovo poredjenje može uglavnom primeniti ma celokupnu jugoslovensku kulturu, Ali, neulazeći ovom prilikom u potankosti ovakih načelnih pogleda, hteo bih ovde danas malo zastati samo na našem medjusobnom duhovnom odnosu, te odgovoriti na jedno pitanje koje mi u ovom času izgleda važno, a to je: kako stoji uopšte sa kulturnom produktivnošću Jugosloven4, ili — postavljeno u drugoj formi —: da li je dosadašnja ma izgled nedovoljno razvijena kulturna produkcija Južnih Slovena posledicom manje kulturne produktivne snage, ili je možda posledicom dosadašnjih za razvitak nepovoljnih kulturnih prilika? — Једпо је pouzdano: proizvoljna +угајепја, da su Jugoslovemi nesamo kulturno neproduktivni već i za kulturnu produkciju nedovoljno sposobni, te da su njihova nastojanja u tom pravcu uglavnom podražavanja stranih,

133