Nova Evropa
Polemika,
Kultura u opasnosti? (Odgovor »kritičarima«,j
Neko se usudio nepovoljno izraziti se o dijalektičkom materijalizmu. Koje li drskosti! To je napadaj na savremenu kulturu! i, naravno, kulturni ljudi znaju što im je dužnost, — oni će u »Kulturi« (odmah u prvom broju) stati takom »kulturnom skandalu« na put, — u odbranu dijalektičkog materijalizma. Nekulturni kritičar, koji se drznuo napisati članak »Dijalektički materijalizam i vrijeme« (u »Novoj Evropi« od novembra 1932) dobija laskava epiteta: »teška neznalica«, »nesposoban«, »ne može da shvati«, »neozbiljan«, »plitak i. vulgšaran«; spada u »kategoriju ljudi koji imadu pasiju da pišu o predmetu koji uopće ne poznaju«, itd.. Slično piše i »Književnik« (broj od februara), ра i »Savremena stvarnost« (za Januar 1933, piše August Cesarec). I time gospoda »dijalektičari« smatraju stvar okončanom, — opasnost po njihovu »kulturu« minula je; protivnik je utučen i onemogućen, jer su ga naprosto proglasili smiješnim i neozbiljnim, — A zašto sam »teška neznalica«? — Evo zašto. Zato što tvrdim, da Je dijalektički materijalizam »čardak ni na nebu ni na zemlji«, koji je nedokučiv običnim smrtnicima.
I jest, bit ću skroman i iskreno ću priznati: moj razum je preslab za tako visoku učenost. Ali su mi u isti mah, na moju sreću, poznati oni mnogi uzroci ı momenti koji me priječe u tom shvaćanju, a koji — kako se čini — sprečavaju i tolike druge smrtnike, koji imaju normalan moza8, da shvate ı razumiju dijalektički materijalizam. Medju te momente spada poglavito slijedeći: dijalektički materijalizam pun je, krcat, misterijima; njih ima u njemu više nego, recimo, u katoličkoj religiji. Stoša ću ovdje dodirnuti samo one koje sam iznio bio ranije, i pošledati kako naši dijalektičari preko tih osnovnih prigovora prelaze hofimice površno, iskrivljavajući ih, ili odgovarajući na njih s par viceva. U članku »Dijalektički materijalizam i vrijeme« dodirnuo sam ove misterije: 1) odredjivanje suprotnosti; 2) uvodjenje sinteze u dijalektičku formulu; i 3) neobaziranje na vremenske razmake,
Kod prvo8 misterija, dijalektički materijalisti daju samo par primjera, kako se ima »raditi«; ali, kako nema nikakovih općih kriterija za ustanovljenje suprotnosti bilo kojoj pojavi ili stvari, to se ove suprotnosti »odredjuju« prema subjektivnom raspoloženju i shvaćanju svakog pojedinca, što dovodi do nesklada u »naučnosti« dijalektičkoš materijalizma, jer što je — naprimjer — suprotnost kući, ili kamenu? Da li je para suprotnost vodi, ili je led? Što je suprotnost željezu ili vazduhu, ili zemlji? ...
140
a