Nova Evropa

— lubenica, glava — krpa, dijadem — kula, grudi — zdlobovi, itd,). S druge strane, nisam ni dirnuo one zbilja teške pjesničke uvode u pojedine glave, koji su u hrvatskom prevodu skoro bez izuzetka potpuno nerazumljivi, Uzgred mogu spomenuti, da je njemački prevod mnogo teži za prevodjenje nego original, Da je G. Simić mogao »komparirati« svoj prevod s origimalom, možda bi čitalac bio poštedjen od velikog broja grotesknih apsurdnosti, Mogu se čak složiti s G, Simićem kad kaže, da je skoro nemoguće Dos Pasosa prevesti na naš jezik, Ali, zar je baš treБајо da se na taj teški posao dadđu ljudi koji su zato najmanje pozvani, ljudi koji engleski nikako ne znaju a njemački slabo?

Malo me se tiče što se pisalo u Njemačkoj prilikom Baudišovih [Baudisch) prevoda. Znam samo da je za kritičara časoраза »Г И еталзсће Ме « njecov »Mamhattan Transfer« bio »ете ћетуоггабепде Џђегзе итб«, 1 ја зат геКао, да је пјебоу ргеvod »vrlo dobar«, ali samo »relativno«, tojest u poredjenju s prevodom G, Simića. U isto vrijeme upozorio sam na desetak mjesta koja su i u njemačkom prevodu izopačena, a G. Simić nije smio uzeli ovaj mesavršeni prevod Као svoj jedini izvor. Uostalom, čemu ovo pozivanje na kritike o njemačkom prevodu? — Zmam i to da su sva Dos Pasosova djela prevedena na ruski, neka od njih i po više puta. Znam takodje da sam autor, koji dobro zna ruski, nije ni s jednim od tih prevod4 bio zadovoljan, iako se tu — po mišljenju kompetentnih — radi o odličnim prevodima. Možda bi bilo dobro da G. Simić razveseli Dos Pasosa i pošalje mu svoj prevod!,..,

Ne treba biti neki naročit »ekspert za anglo-američku književnost«, da se otkriju nedostaci u izobrazbi G. Simića. On, naprimjer (u prevodu Sinkler Lujsova predgovora Dos Pasosovu romanu), pretvara poznatu američku spisateljica Keter (Willa Cather) u muško i otkriva nepoznatoS engleskog pisca Džo jsesa (Mr, Joycesov »Ulysses«!), To je valjda onaj isti Džojs (James Joyce) o kome je G. Simić u »Hrvatskom Kolu« (knjiša XIII} tako krasno prepričao dvije-tri kritike od njemačkih pisaca, Interesantno je da je G. Simić, kad je pisao ovaj »karišik«, i Još kako htio da paradira svojim znanjem engleskog jezika, jer tu on citira i Jednu rečenicu, beznačajnu uostalom, — na engleskom! Nije, dakako, nikakvo čado što je ta jedina rečenica netačno navedena i krivo prevedena, Osim toda, i ime бјаупоб junaka u romanu »Ulysses«, koji se zove StephenDedalus, on neprestano {po njemačkom) piše »Stephan Diadalus«! Sada, kad je Jasno da G. Simić nema ni pojma o engleskom, postaje sve više nejasno kako je on u toj studiji mogao pisati o »ikoloritu« 1 »boji« stila, o »Jezičnom eksperimentiranju« i o »stilskim obrtima« jednoS pisca kojeđa na originalu nikako nije mogao čitati, a u njemačkom prevodu s vrlo teškom mukom! Poslije svega ovoga, odista je patetično kad G. Simić apodik{tički isprav-

30