Nova Evropa

парламента, састављена од делегата свих привредних комора и представника других привредних организација.

Парламенат, који се оснива на »политичким« програмима, те на тим програмима основаним политичким странкама и клубовима, а с њима и све професијоналне политичаре, треба послати на трајан допуст. Доста је било експеримената, да се тај проблем ријеши од разних професијоналних политичких и партајски опредијељених »експерата« за »хрватско питање«. Доста нам је личне и партајске политике! За давање директиве у вањској политици треба формирати одбор, или савјет, уз бок Министарству Вањских Послова, у који улазе изасланици Привредног парламента, представници војске, и експерти посебно именовани краљевим указом.

Ријечју, то тако тешко »хрватско питање« ваља рјешавати на социјално-економској бази, као и само уређење државе, не на бази племенској или дапаче вјерској, а најмање на бази личних и партајских интереса. Дакако да је у ту сврху потребна промјена Устава.

Други, вјерски проблем, састоји се у томе, да се даде пуно поштивање вјерама и да држава уздржи и у пракси начело њихове пуне равноправности у нашој вјерски хетерогеној држави; то се међутим не може ријешити другим путем него путем: потпуне раставе Цркве, односно Цркава, од Државе. Све друго су палијативна средства, којима се настоји ублажити, али не излијечити, болест вјерске интолеранције и пресизања једне Цркве на штету друге путем државних власти и државне заштите, која опет не може да се одржи међу њиховим настојањима у праведној равнотежи; а најбољи доказ за то јест чињеница, да су се од године 1909 па до данас изјаловили сви покушаји доношења једног интерконфесијоналног закона, који би ту равнотежу регулисао.

Неопходност овакова рјешења, с обзиром на наше вјерско шаренило, толико се намеће здравом разуму, да о том не вриједи трошити многе ријечи. Само треба да се, ради добра дапаче спаса државе, одбаце сви обзири према старим и увријеженим привилегијима појединих вјера, — остаци из пријашњих времена —, и да се нађе довољно енергије, које је досада у овом погледу најмање било.

Питање стварања јединствене културе може се добро и исправно ријешити само ако се поступа с великим опрезом и полагано: путем школа и промицањем јединствених културних организација, а нарочито организација за физичку културу. Тим путем ваља наставити без крзмања и нипошто неодступити од забране друштава за физичку културу основаних на бази племенској или вјерској.

327