Nova Evropa

Привредно питање (уклањање привредне кризе) у нашој аграрној држави ријешиће се само онда ако се без одлагања приступи стварању систематског сељачког права, без којега нам нема спаса (због цијепања сељачких посједа, немогућности рацијоналног обрађивања тих малих посједа, помањкања сељачког кредита, оптерећења порезима, презадужености, оскудне организације и финансирања унутарње колонизације, и т. д.). То сељачко право има да буде саздано на начелима задругарства и колективности, института фамилијарне власности, и т. д., јер то одговара и старом словенском правном појимању и потребама данашњице, у којој се силом намеће колективизам као спас малога привредника, без обзира да ли је он трговац, обртник, или земљорадник.

То сељачко право, о којем је овдје ријеч, наши стручњаци су разрадили готово већ у детаље; али се законодавци нијесу на то обазирали, јер су се закони стварали онако како је то групама професијоналних политичара конвенирало, а не како захтијевају интереси највећега дијела држављана. Створити то сељачко право, — прва је задаћа Привредног Парламента; и зато је он неопходно потребан. Тад ће нестати привредне кризе у нашој држави, у којој је — као аграрној — нити не би смјело бити.

А да се криза ни у будуће не узмогне појавити, Привредни Парламенат имао би да приступи и организацији планске привреде, која се показала тако рацијоналном и добром на другим странама.

Проблем поштене управе је практички најважнији, и његово се рјешење намеће као најхитније. Ту је опет једноставно рјешење: драконске казне (непрезајући нити пред казном смрти) за деликте корупци (е Само на тај начин може нестати корупције у један мах, јер у ово поратно доба, кад је морал у тешкој кризи, сва су друга средства недовољна и јалова.

8 Који су циљеви руцешења их проблема»

Циљеви тих рефорама јесу: да постанемо држава, у погледу нацијоналном, слична Швајцарској (широке самоуправе, макар у јединицама сличним швајцарским кантонима); У погледу вјерском, слична Сјевероамеричкој Унији; у погледу социјално-привредном, слична Данској, као узорној сељачкој држави. А ако на тај начин, кроз генерације, успијемо доћи и до јединственог менталитета у културном погледу, — бићемо узор-држава, која ипак неће бити утопија

него стварност. Рт. Драгутин Томац.

328