Nova Evropa

идеала који су имали амбицију да надоместе стари свет. Наша је позиција, у томе правцу, тежа. И то зато што смо ми доживели два прелома: ликвидацију старога света, и немогућност одржања нових идеала и нових настојања да се изгради један порушен свет. Ретко је када у историји једна генерација доживела овакав катаклизам и овакво рушење истина, реда, и веровања. Ми смо, управо, пресенећени пред величином промене која се одиграла пред нама. Нас су одгојили у убеђењу, да су Метерниси били најцрњи реакцијонари које је забележила историја. Аустрија је живела у вашим представама као страшан казамат, у којем је владала лаж и обмана. Кад смо, ко деца, пред Дуждевом Палатом, у Венецији, посматрали блиставу архитектуру нашег столећног ропства, ми смо срицали Шенојине стихове: »Чије ли си мајке синг.. .« Мли смо јецали напоредо са Назоровим галиЈотом! Међутим, морали смо доживети у савременој Европи, после једнога Рата који се водио у име слободе потлаченима, да су се оствариле и такве мислене и политичке форме поред којих Света Алијанса остаје савез великог либерализма. Једна фашистичка диктатура, један бољшевички режим, један берлински нацијоналфашизам, неколико етатизама у развим земљама, или неколико јужно-америчких и грчких револуцијонарних влада, успели су да нам дочарају пред очи такве облике ограничења индивидуалне слободе, такве реакције, да је усклик оног старог Тршћанина, који се цео свој живот борио за италијанство Трста: — »Оџе! Егапсезсо Спизерре, che liberalon, che liberalon!« — најречитији символ данашњег стања ствари, т. ј. дубоког разочарања. Зар ни пет стотина година турског ропства, с једне стране, ни неколико стотина година аустријског робовања, с друге стране, поред свих крупних револта појединаца, нису допринели никаквој, па ни најмањој, измени менталитета! Зар је уистину од судбине досуђено, да поколења не уче ништа од историје, ни од живота, ни од напора и жртава које појединци чине, да би се изменила несамо површина већ и суштина живота» Одавна смо већ свесни чињенице, да историја није учитељицом живота; али да она то није у толикој мери, то ипак нисмо могли никада помислити. Не бисмо никада веровали, да они који данас у свим земљама носе одговорности, могу чинити управо исте, чак и теже и кобније, грешке од оних противу којих су се сами борили, а које су они заменили. Зар уопште ни искуство, ни жртве, ни напори нису послужили ничему2 Зар сав легендарни напор једног целог народа није оставио трага нигде, ни у чему, ни код ког» Зар, одиста, жртве не служе ничему» Зар нисмо у стању да заменимо, коначно, стари ред вовим, да покажемо да смо у стању да осетимо и да схватимо значај, вредност, и улогу власти, легалности, и мерег..