Nova Evropa

поуздано је да ће још дуго потрајати до остварења и најближих циљева; као што је поуздано, да ни у нашој једном оствареној демократији неће баш тећи мед и млеко. Али ће бар бити онако како сами желимо, и бићемо сами криви за оно што не ваља; јер, што но рекао Пашић, какви смо ми Енглези, такав ће нам бити и наш енглески парламентаризам! Засада смо, свакако, и од тога још врло далеко.

Према свему тому, држимо да је Г. Министар-председник — у својој радости што га је метак из револвера његова презимењака у рукама Арнаутовићевим промашио — знатно претерао. »Нов перијод наше историје« није још почео, нити је ма и на видику! Али, наше скромне жеље и не иду тако далеко, — ми бисмо се задовољили засад да започне ма и само толико обећавани нов перијод режима СтојадиновићКорошец. Јер ми који гледамо на ствари поиздаље, изван и изнад свакидашње политичке и скупштинске вреве и галаме, те који настојимо да судимо јавне раднике по њиховим делима, водећи притом рачуна и о оном што је раније било, не можемо тако лако пустити с вида, да су и Г. Др. Стојадиновић, и Г. Др. Корошец, и толики њихови данашњи сарадници и другови на власти, узимали учешћа у јавном раду кроз толике године, те да су и сами стварали, или бар били у могућности да стварају, »угодну атмосферу« и у Скупштини и у народу. И они су одговорни за оно што је рађено и за оно што се збивало, па треба бар сад да покажу, у којем се правцу кретала њихова настојања, — сад кад правац од њих зависи, у првом реду. Тек дакле кад видимо, да ступају на снагу нови политички закони, а да се укидају стари, који не ваљају и који су изузетни; кад видимо, да се пуштају на слободу политички осуђеници а да се распуштају организације које конкуришу законитој народној одбрани; кад чујемо, да се при истрагама и иначе на полицији не примењују више методи и не дешавају чинови који нам терају румен стида и гнева у образе; кад — речју — осетимо да нов дух слободоуман и демократски, продире у државне установе и прожима рад наших власти и њихових органа, — тек тада ћемо моћи сматрати, да је само случај донео собом, да Пуниша Рачић буде изабран за народног посланика на листи тадашњег Министра Финансија Дра. М. Стојадиновића, да Др. Корошец буде Министром Полиције и кад је Пуниша Рачић пуцао у Скупштини, и још пуно других ствари, које бисмо врло радо објаснили стицајем прилика или и покрили велом заборава. М. тек тада кад — након доне сених нових политичких закона и спроведених скупштинских избора на основу новог изборног реда — продре демо“ кратски дух и у целокупни наш јавни животи у Народну Скупштину; кад сваки југословенски грађанин буде слободно

68

Рив