Nova Evropa

вером, не може се узимати трагично, поготово кад је све прошло тако срећно, и без крвавих глава. Ми смо чак склони мишљењу, да би ови метци у Скупштини — ако код нас има још и мало политичке памети и нацијоналне свести — могли значити рашчишћавање зрака, несамо у Народној Скупштини и политичким круговима, него у целој нашој јавности, те допринети сређивању прилика у земљи и демократизовању државе. Уосталом, на овоме гледишту, како се чини, стоји и данашња Влада.

Први је Министар Унутрашњих Дела, Г. Корошец, који са Министром-председником носи данас на плећима главни терет власти и политичке одговорности, — изјавио у Скупштини, одмах после атентата, да се не може више натраг у реакцију, већ само напред у демократизацију. Поред њега и за њим су и други чланови Владе, и у Скупштини и на зборовима, говорили о доношењу политичких закона, које спрема ова Влада. Напокон су пре неки дан (12. марта) на Дедињу, на вечери Југословенске Радикалне Заједнице у почаст Г. Стојадиновића, пале крупне речи о томе, како је »скршена реакција«, те како је дошао час да се решавају »крупни проблеми и државни и појединих делова наше земље« (Спахо); а сам Министар-председник устао је и изјавио, да од 6. марта, дакле од атентата у Скупштини, почиње — ни више ни мање већ — »један нов перијод наше историје«. Услед свега тога, и најкритичнији посматрачи, чак и на хрватској страни, попуштају у своме скептицизму и подају се надама, тако, например, уводничар загребачког »Обзора« (од 14. марта) верује, »да и Др. Стојадиновић и Др. Корошец и Г. Спахо једва чекају да могу своја обећања испунити«, а он сам чека »пуно извршење датих обећања у погледу народних права, која имају бити народу повраћена новим политичким законима и новим изборним редом«... Ми нисмо толико оптимисти као наш старији новинарски друг Др. Дежман; али смо исто спремни веровати, да ће Влада Дра. Стојадиновића и Дра. Корошца напокон ипак морати приступити доношењу политичких закона, а онда и новог изборног реда, јер — шта јој друго остаје» Будући да се натраг не може, а неки се програм мора вршити, они који желе да се одрже на власти мораће се — држимо — одлучити за демократију. А што брже и радикалније проведу оно што се само намеће, утолико боље за њих! Нормализација нашег јавног живота, којој сви тежимо и која нам је — како »Обзор« каже — »потребнија него што на око изгледа«, тражи императивно да се оконча борба о власт, па да се политички живот врати к решавању »крупних проблема и државних и појединих делова наше земље«. Све да и сви прионемо својски око тога, заједно са данашњом Владом,