Nova iskra

Н 0 Б А

15Р0Ј 5.

како свесрдно љуљао и забављао га! Век бејах црнога копца и заборавио. Могло је проћи двадесетак дана, кад дете поче више и јаче плакати. „Пати од фрасова," говораху моји родитељи. Ја нисам разумевао шта то значи; само сам знао да није добро. Једно вече плакао је мали Ђурица више него обично. Кад смо легали, рећи ће ми покојни отац: — Сутра ћеш ићи на јутрење, Јоцо ! Ја ћу те пробудити, па пређи ујаку, он ће те повести на јутрење. Кад ме је отац пробудио, било ми је необично, што не чујем Ђуричин плач, с којим сам синоћ заспао. Устанем и обучем се. Потражим очима малога Ђурицу. Он је био на углу стола до материне постеље, покривен провидним велом. „Спава" рекох, а и не приметих забуну на лицу својих родитеља. Одох ујаку и с њим у цркву на јутрење. Недеља је била, 9. април. После јутрења одосмо у учитељев стан. — Дакле је умрло брат-Филипово детеице? упитаће учитељ мога ујака, држећи посигурно да и ја знам за ту новину. Мени се тек сад отворише очи. Тек сад видех, за што ме отправише ујаку ; тек сад разумедох, шта значи мирни сан Ђуричин. Та дотле нисам никога видео мртва, никога нисам видео да умире! Бризнем у плач и одлетим нашој кући. Онде гледах мога Ђурицу ; дуго га гледах, а крупне се сузе котрљаху низ моје образе. Пророчки мој сан се испунио ! Црни кобац је уграбио моју милу птичицу. Сад сам опет остао без брата! То је била моја арва жалост, у мојој седмој години. На њу се још много њих нанизало за ово шездесет и пет година. 1897.

ЦВЕЂЕ И ЖНОЕКТИ т Д-РА РАДМИЛА ЛАЗАРЕВИЋА ило је једно доба кад на нашој земљи није било цвећа и с тога није било ни инсеката са сисаљкама, него је било само са снажним вилицама за жватање. У то време биле су биљке без мириса. У извесно доба наше земље простирала се тако звана терцијерна шума преко једнога дела њенога и на место тајнородних (криптогама) биљака појавио се шарени цвет са свима својим деловима : чашицом, круницом, тучком и прашницима и испуњен својим дивним мирисом, замирисао је ваздух, а слатки сок у њему био је још недирнут, него је чекао своју одојчад и она су се доиста и појавила у виду цветних инсеката. Н>има нису биле више потребне тврде вилице или кљеште инсеката глодара, него им је био иотребан какав финвји орган да би се могли наслађавати цветним нектаром. Сисаљке и други органи за сисање били су први почеци — и они су се доцније усавршавали. Нпјпре су се појавили мрави па за њима ичеле, кој их је можда било и раније али нису живеле у друштву и тек их је цвет здружио.

За свима осталима долази један инсекат, који као да је пореклом од самога цвећа, јер као да је и своју лепоту и своје боје позајмио од цвећа — то је леатир. Он је последњи и иајглавнији инсекат који лети терцијерном шумом као најчистији и највиши израз цветнога света. Он је последњи у њихову низу, али влада светом инсеката. Али он је интересантан још у једноме погледу: у своме првоме преображају, као гусеница, сачувао је лептир инстинкт и прождрл.ивост инсеката ранијих доба иа је чак задржао и крој свију делова својих уста који је потиуно сличан вилицама и оруђима за жватање у тврдокрилаца. — Па као и ови нагриза дрво и лист. Пред нама је дакле биће, које је у једноме доба свога развијања сачувало облик и навике инсеката из ранијих доба. Али оно је сад ностало лептир, савршени ипсекат, јер је преображај ишао даље, и ми сад опажамо, да је нестало свега што је опомињало на раније доба наше земље, нестало свију атрибута инсеката који нагризају, нема ни жаоке нити ма каквог оружја за напад и одбрану; али то лептиру није ии потребно, јер он има четири крила, има сисаљку да сиса душу цвету, и то му је доста. Он је створен само за то да лети са цвета на цвет и да сиса нектар цветни. У овоме иреображају видимо оличену историју живота наше земље. Као гусеница опомиње лецтир на тннове прве и друге епохе, као лептир припада терцијерном свету, а као нов створ новога света сведок је двеју разних ера земљине историје. Тако нам од прилике казује једап дубоки мислилац који је писао историју наше земље и живота на њој, а ми видимо да су инсекти и цвеће древни другови из давнаЧнњега доба ; а да то њихово друговање и узајамна наклоност нису ни д^пас престали, хоћемо да покажемо овим врстама.

Тек је једно столеће прошло откако је опажено да су инсекти посредници за оплођавање цветова и да без њих многа биљка угинула. Па и ако ово бива безбројним низом столећа, и ако се ово збива пред нашим очима, опет је ово сазнавање новијег порекла. Док јејош владао мрак и царевало незнање не беше овај факт ни мало падао у очи, па и кад је доста дуго времена прошло од како је наука бацила своју светлост у тамније кутове, онет је ова тако важна и интересантиа ствар била неиозиата. На сваки начин, факт онлођавања цветова посреством инсеката морао јебити познат вртарима старих народа; они су уочили да нчеле и други инсекти утичу на воћке и друго плодно дрвље, али јаспо и одсудно нису познали право стање, и тим је у новије доба ово одложено и урачуњено у заслугу природњака. Пстина је да инсекти нису увек пријатељи вегетацији, јер неки од њих сатиру целу наду човекову, поништавају му жетву коју је он доиста у зноју лица свога подигао и евојом руком бацио семе у земљу да никне богатим плодом и осигура живот и опстанак дома његова: они попиштавају не само пупољак или клицу, цвет и клас, стабљику или влат него и сам плод и готово нема ни биљке ни дела њеногп који не би послужио или за храну инсекту каквом или његовим јајима- за колевку — али за ово враћају инсекти биљци толику исту услугу ако не и већу, јер они својим носредовањем оплођавају цвет и