Nova iskra

БРО.Г 5, НОВА ИСКРА СТРАНА 135.

тим начином чине биљци пет до шест пута више него ли оне њима, а у неким случајевима само је њима могућно оплођавање па зато се и њихова штетност зпатно смањује у очима познавалада ових прилика. Да расветлимо овај однос и другим примерима : кад би нсстало бумбара, угинуле би извесне феле детелине, јер оне бацају семе само онда кад их облећу бумбари. Још очитије сведочи узајамни одпос између биљака и инсеката и факт, да јевропске неке воћке — ја5уке и крушке — пренесене од насељеника у Аустралију, нису носиле плод све дотле док нису унесене и одомаћене и наше пчеле; те су воћке имале цвета али плода нису имале док их нису облетале пчеле.

око расцветаног биља; видимо инсекте најразличнијих фела а нарочито лептирове, пчеле и бумбаре, а сем њих и многе друге. Сви ови зујави, трептави и мумлави гости имају једини смер да се подмире тим слатким соком који се крије у извесним деловима цветне крунице (нектаријум). Пчеле, сем тога, купе и цветни прах као материјал за мед. Ово нам све изгледа и нросто и појетично, и ако покрај све појезије не можемо да превидимо и известан егојизам у овоме раду инсеката, који тако тихо облећу око шареног цвећа. Суштина узајамности између инсеката и цвећа показује нам, да се природа слабо осврће —

СРПСКИ ПЕШАК У ОДБРАНИ, (фотогр. сниииди Анто1ШЈевић'и'Живко1шћ).

Али и биљке враћају ову љубав истим начином. За пример навешћемо само ово: од.разних дрвета хране само Борови 200, Тоаоле 250, Врезе 240, Шљиве 220, Крушке и Јабуке 170, Букве 150 разних инсеката. Па и саме отровне биљке, као на нример наша млечика, служе за храну неким гусеницама, ■ Само оплођавање с помоћи инсеката бива начином који ћемо описати у следећим врстама. Кад у пролеће распукну набубрени пупољци и отворе се безбројни цветови који ките не само поља него и многа дрвећа, онда видимо небројене инсекте како облећу

на нашу појезију, него више на користи које доноси овај међусобни однос. Као што смо напред споменули: до краја прошлога столећа није никоме ни на ум падало да и цвеће може имати неке користи од посете инсеката, и тек кад је уочен тај однос примећено је, да чак цветови са својим деловима, које инсекти најрадије -обилазе, имају извесне љуспице, влаканца и т. д. којима/ее штити цветни сок да га киша не спере или не поквари, него да остане недирнут и чист за инсекте. е.м тога још онда уочено, да ц боја цветова намамљуЈе инсекте. Најпосле јс оп:»-