Nova iskra

СРРАНА 16.

II 0 В А

И С К Р А

БРОЈ 1.

ДРТИЦЕ ИЗ КУЛТУРНОГА РАДА У СЛОБЕНАДА I Сликарска изложба Ј)иће нешто више од годину дана, од како засноваше словенски уметници своје друштво у Љубљаии, да им буде огњиште око којега би се сакупљали у забавне сврхе, или уједно и коло у које би се хватали у сврху међусобне помо1.п. чувања целокупних користи уметника а напокон и у сврху приређивања уметничких излоисаба итд. У друштву нису сакупљени само сликари и вајарп,. већ и архитекте и занатлије вештаци, па и глазбеници, глумци а тако.ђе песници и списатељи. Ови потоњи добра су помоћ осталим уметницима, јер их нотпомажу достизати своје циљеве вештим својим пером, док .глазбеннци. и глумци забављају члапове друштва у редовним.,сае^анцима, Најважнији чин овога младога друштва био је закључак, да се има течајем године 1.900. приредити изложба уметничких радова словеначких сликара и вајара. До сада су поједини уметпици излагали своје радове у излозима, трговачким; а сада је требало да се^ окупе сви уметници у ирвој изложби. Са усхићењем нрихвати изабрани одбор своју задаћу и тако му иође за руко,м да отвори 2. септембра (15. септ. но иов. кал.) у великој • сали Дома Љубљанско? прву изложбу слрвеначких уметника који се одазваше нозиву. у приличном броју. . . Тачно о подневи реченога дана отвори старешина друштвени, ироФесор Иван Франке, изложбу усрдним. говором којим поздрави позване госте. Отворању присустваше огмене званичне лпчности : заменик земаљскога поглавице гроФ Шафгоче, заступник владичин, војнички зановедпик Фелдмартиаллајтнант Хесман, земаљски каиетан. нлеменити Детела, градски начеоннк Иван Хрибар, леи број других достојанственика, заступници разних друштава, журналисте, заступници хрватског уметничког друштва и лепа кита красних дама. Присутност званичних кругова још је значајнија, што се аустријска влада о сличним иотхватима ненемачких на.рода доселе пи мало није занимала. Овом нриликом изрече после отворања изложбе заступиик владин своју честитку за добро успели потхват младога друштва. После овога узе реч градоначеоник Хрибар те даде изра.за свому задовољству што је изложба, макар скромна, инак ирема нриликама словеначким, сасвим угодио исиала. Јер Словенци немају ни крунисаних глава, ни нлеменитих мецена, а норед тога и не живе у ошлте.у сјајним приликама. А угодне политичке и материјалце. нрилике неизоставна су ногодба за развој , уметности. Макар да није све, што је изложено, савршено, ииак видимо пред собом слободне плодове словеначке уметности, који сведоче, да се ипак уметност креће (ерриг 81 шиоуе). Напокон изразио је земаљски капетан (поглавар аутономне земаљске области) своју радост о новом појаву који нека би био пророк лепше будућности. Изложбу уредише господа сликари: Грохар, Стрнен, Јакотић, Весел, проФ. Франке, проФ. Мис и грађевински саветник ДуФе. Ванредним ћилимима и лепим намештајем искитише дворану Г. Наглаг, а Дивним зеленилом и ретким цвећем Г. градски вртар Хајниц. Већ из ових података лако ћете разабрати, да се ту не ради о каквој сјајној изложби што се виђају у разним престоницама, н.пр. у Вечу, Берлину, Минхену, Паризу; наравски, да. својом вредношћу ие досежу ни оиих у мањим

центрима уметности, а ипак била је ова изложба врло занимљива, будући да ту бијаше први пут сакупљен леп број домаћих уметника, о чијим радовима публика доселе није знала или баш иишта или врло мало. Ако човек још и то помисли, да су ови уметници доселе били без средишта, без међусобнога саобраћаја, Да су раштркани ио широком свету, да у Љубљани доселе није било ни најмање припреме за такав иотхват, него да су морали пожртвовни одборници све на ново уетварати, да су се морали нрир.еђивачи борити са разним предрасудама, са неслогом у кругу самих уметника, са завишћу, иа најзад и са оскудицом новчаних средс.тава, онда не. можемо инако, а да у очиглвд повољнога усИеха ове изложбе не изјавимо, да је овај први покушај доказао, да има и у Словенаца доста уметничких сила које бп могле у повољним ириликама и што отмено устварити. .ЦЈ.тета што им доселе публика ппје пружила довољне моралне.и материјалне номоћи. У ирологу, који је'спевао пеоиик Енгелберт Гангл о отворању изложбе, вели иесник : »И Наше куће, у којима имућност разлева зраке лакога живота, лепо су окићене сликмма и киповима који нам дођоше из туђих земаља, а наш уметник живи без наде ма где у туђинству. Без наде? Не ! Словена.ц је крепак и у жилама његовим тече огњевита крвца. Овој енергији, овој гвозденој вољи невам свој скромни славопев." На једном другом месту каже : »Кад пуче глас о Вашој намери, тада букну и вихор, да Вас распрши а тада се могасте освеДочити, да би завист и злоба добру ствар и уништиле, да не беше никла из здравих корена." Морални уснех био је дакле свакако повољаи, али то ое не може казати и о материјалном успеху ; јер од свих уметника, јеДва је њих осам нашло купаца. Истина, доста је од ових радова већ и ире изложбе било у приватним рукама, некоји од њих не беху довршени, већ само нацрти, студије, а некојим, да искрено кажем, била је и одвише висока цена ударена. Порота за ову идложбу би састављена од ове госноде : Иван Франке, ц. кр. проФесор у Љубљанској реалци, Иван Дуфе. градски грађевинарски саветник, Целестин Мис, ц. к. проФесор моделовања у овдашњој стручној школи за дрводељотво, .Фердинанд. Весел,. сликар, Мате Стриен, сликар. Њихови заменици беху сликари Г.Г. Р1ван Грохар и Ричардо Јакотић. Изложило је сВоје радове двадесет сликара, иоименце: Антун Ажбе, сликар и учитељ сликарства у Минхену, Иван Франке, Јосип Грм, сликар и учитељ цртања у Прагу, Људевит Грилец у Љубљани, Ив. Грохар у Љубљани, Аптун Гвајец, сликар и учитељ дртања у Слов. Горици, Фрањо Хорват у Штајерској Гадгони, Р. Јаконић, у Љубљани, Мате Јама, сликир у Минхену, Ивана Кобилица, сликарка у Сара ,јеву, А. Кожељ, сликар у Камнику, Ото РудолФ, сликар у Цириху, Мате Стрнен, сликар у Врхнику крај Љубљане, Августа Шантељ, сликарка у Горици, и њезина кћи Хенрика, сликарка у Бечу, Иван Валпотић, сликар у Паризу, Ф. Весел, сликар у Камнику, његова жена Јеси Весел, П. Жмитек, сликар у Кропи у Крањокој, Ив. Тринко, проФесор у Видму (1Ј (1ше у Италији), Доцније приотупила је још и кнегиња Марија Вреде, жена негдашњега посланика аустријскога у Београду. Од вајара изложише своје радове Г. Г.: Ф. Бернекер вг1јар у Бечу, Иван Цесар у Мозирју у Штајерској. Јосиф Грошељ у Селцама; Целестии Мис у Љубљани, Б. Погачник у Беч-у, Алојзије Прогар у Целовцу, Алојзије