Nova iskra

- 88 —

олину, узев за свој инструменат гитару, на којој јс достигао до великог савргаеиства. 1806. године оп се опет лати свог старог инструмента, са којим се впгае није расгао до саме смрти своје. Чувени сликар Пазинп (у Парми) није веровао да Паганини може а У1б1;а да свира и најтеже ствари. Он му предложи један врло тежак концерт: „Ова ће виолина бпти Вагаа, ако Вагае свпрање буде одговарало самом концерту." Разуме се да је Паганини добио виолину, израде знаменитог Страдиваријуса. Пропутује јога некоје градово, а после се прими за диригеита у Лучком позоришту, а уједно је често бивао и у веселом двору Елизе Бакчилио сесгре Нанолеона I. Његово је чаробно свирање сваког задивљавало, а његова чувена виртуозност објагањавала се веома просто. Неки су говорили: како је он због неког убијства био дуго у тамници, и тамничар се смиловао те му дао виолину, но само са жицом „Ге", да се не би другим жицама обесио; други опет веле, да.сумуутамници због дугог свирања попрскало' све жице, а остала само „Ге." Таким и сличним анегдотама објашњавала се његова колосална техника на сгруни „Ге." Паганини јо све ове гласове побијао, тврдећи да никад није био у тамници, а своју виртуозност ево како он сам објашњава: „У Луки ја сам дириговао оркестром у опери увек, када је присуствовала херцегака породица; често сам био зват у двор, а сваке друге недеље давао сам у њему своје концерге. Принцеса Елиза никад није остајала до краја концерта, јер су хармонски звуци моје виолине и сувигао дражили њепе нерве. Једна врло љубазна дама, коју сам ја већ поодавна обожавао тајно, напротив, није иропуштала ни један мој тон; мени је изгледало да је такође тајна страст вуче к мени. Неосетно нагаа се љубав развијала све вигае и вигае. Једаред ја обећам овој дами да ћу .је пријатно изненадити на првом концерту музичком изјавом љубави. У исто сам време .јавио у двор да ћу свирати пијесу под именом „Љубавна сцена", и тиме побудим опгате љубопитство. Но како су се сви изненадили кад сам се са двема струнама појавио на екстради! Ја сам оставио на виолини само бас („Ге") и квинту („Е"). „Е" је имала да изражава осећање младо девојке, а „Ге" страст младића, запојеног љубављу. Тако сам извео врсгу страсног разговора, у коме се најнежпији тонови заглугаују радогаћу и страгаћу; акорди слатко-жалосни сливају со са узвицима гнева и радосги, нежности и блаженсгва. На крају љубавници се мире, играју „раа с1е с1еих" и пијеса се завршава божанственим Сос1а. — Овај оглед имао је огромног успеха; ја нећу да описујем погледе, којс ми је слала дама, предмет мојих мисли, и који су ме опијали. Принцеза Елиза осипајући ме похвалама, рекла ми је љубазно: „Ви сте учинили немогуће на двема струнама, но зар за ваш таленат није довољна и једна?" Ова срећна мисао опленила ме, и кроз пеколико недеља ја сам јавио у двор да ћу свирати сонату „№аро1еоп" само на сгруни „Го." У присуству многобројне публике и целог двора ја сам са великим успехом одсвирао чудновату сонату. Кантата Чи-

марози, свирана исте вечери, није произвела готово никаквог успеха. Од овога ето времена и почиње моја сграст за „Ге" струну. Нису се могли наслушати мојих композиција у томе духу паписаних. Како је тешкоћа бивало сваким даном све мање и мање, то сам на крају и достигао ту лакоћу на „Ге" струни, која не треба ни у колико да вас задивљава." Тамновање Паганинија сви су мегаали с тамновањем младог иољског виртоуза Дурановског, који јо личио на Паганинија, и који је заиста био у тамници због убијства своје љубавнице. Око 1808. годипе Паганини остави Лучки двор. Пропутује некоје градово и зажели да да још један концерат у Ливорну, где је у почетку својо славе онако сјајно свирао. Овога пута деси му се мала непријатност. „Кад сам давао свој концерт у Ливорну, пшпе он: прод излазак на екстраду поче да ме жуљи обућа, због чега сам иахрамљивао. Публика поче да се смеје. Кад сам иочео свирати свој концерт, падоше обе свеће с пулта! Код публике јога већи смех. Напослетку, после првих одсвираних нота, пргате ми струна „Е!" Смех публике све већи и већи. Но ипак сам одсвирао са трима жицама и произвео Фурор." Из Ливорна, оде у Тоскану-Ферару. Спремао се да концерт приреди са јога једним својим другом, а обећа им своје учагаће и г-ђа Марколини, чувена певачица. Но бага пред сами почетак она откаже због болести. То Паганинија веома наљути, те нотражи учесника да попуни репертоар. На волика наваљивања прими се г-ђа Палерини, са лепим гласом, но која је јавио излазила само као балерина. На концерту се г-ђа Палерини збуни, глас јој задрхта, и кад се публика почела већ да смеје, Пагапини јој прилази и полунесвесну одводи са екстраде; још нису усиели ни да оду, а из публико се чуло звиждање. Такав инциденат страшно наљути Паганинија и он објави иублици да жели да заврши концерат музикалном шалом. Чудноватом вештином ои је изводио на виолини гласове разних животиња: лавеж иаса, кукурекање петла, маукање и т. д. При свршетку дође до самога краја екстраде, баци својо гудало на „Е" иза кобилице, преведе њим преко сгруне једним ударом и убрзо иређе на „Го", услед чега врло чисто произведе „хихан" (погрдно име Фераре, којим је називљу сељаци). „(л-иезШ е раг §;ие11о ћа 1б8с1па1о" („ето вам за звиждање"). Пагаиини је очекивао смех код публике, али оваква увреда веома ражљути слушаоце и они сви појуре к екстради; али дотле се он срећно уклони. Тако је прошао први и последњи Паганинијев концерт у Ферари. 1813. годпно Паганини оде у Милано, где је већ раније бивао. До тога времона он је већ успео да задобије опште симпатије, а Италија га је прозвала првим виртоузом његова доба. Ову цолу годину проведе у Милану као директор новооснованог Филхармоничког друштва „ОгМ." Мплано је најбоље оцонио дар великог виртуоза, где је он најрадије и најчешће бивао. 1814. год. оде у