Nova iskra

- 89 —

Џенову, но ускоро со врати опет у Милано, иозван иа борбу јединствену у историји музике. Еао супарник појавио се У1а®он, чувони шранцуски виртуоз. Свирали су заједно Крајцеров концерт, иосле је Лаоон свирао варијацију на тему неке руске песме, а Паганини своју варијацију „Ба 8ке^ће" („Игра вампира", варпјација на тему из балета „]№осе (1е Вепеуеп1;о", музика Сисмајера). Публика је обојици силно аплаудовала и сви, истичући лепоту звука ЛаФонова инструмента, признали су технику Паганинијеву недостижном. После свог дужег бављења у Милану, Паганини 1818. год. предузе велики свој турне по Италији. Посети многе веће градове, Флоренцију, Болоњу и Напуљ, а 1821. год. оде у Рим. Овде се ускоро разболи, и две године није се појављивао на екстради; но ово време иије ипак пролазило узалуд. Недостижни геније усавршавао се све више и више у својој чаробној техници. После болести оде опет у Милано. Један га сгари пријатељ упита, да ли је за ово време постигао што у техници. „Ствар иде добро, одговори му Паганини: сада свирам и без праћења оркестра, замењујући га сам" (свпрајући агсо и рјг21са1о производи разноврсне акорде). 1825. и 26. год. проведе у Палерму, где му се роди ванбрачни син Ахилес, од Антоније де Бијанки, његове верне сапутиице. 1827. год. оде у Рим. Захваљујући огромном успеху, папа Лео XII учини га каваљером златних мамуза одличјо, којим су одликовани само Моцарт и Глук. У Риму га је слушао и кнез Метерник и предложи му да посети Беч, проричући му унапред успех. После толиког времена, Паганинијева младићска жеља дође напослетку до остварења. Он одмах обећа да ће у што скоријем времену посетити тадашњи центар све музикалне Европе. Одмах оде у Милано, где се припреми за далеки и давно жељени пут. До тога времена у Беч су већ стигли гласови о генијалном виртуозу. Први свој концерт у Бечу дао је Паганини 29. марта 1828. год. и примљен је са највећим ентусијазмом. Не само признање образоване публике, већ и свих тадашњих Бечких музичара, па чак и царског двора, удостојило је славног иаестра. Боравак његов у Бечу био је епоха у моди: одмах су се појавиле рукавице, машне, мириси и др. све „а 1а Ра^ашш", јестива, удари на билијару (и ако он сам није никад играо) и много других ствари. ББегове бисте од шећера и масла украшавале су готово све излоге. Излазиле су дуванске кутије, цигаре и др. са сликама Паганинија. У част његову изливена је у Бечу и медаља: с једне стране његов лик с натписом Шсо1ао Ра^апШ. У^еппае МБСССХХУШ, а на другој страни виолина и гудало на нотној књизи, где је била исписана једна из његових арија. Љубомора бечких виртуоза већ

се појавила и многи су се старали ма чиме да понизе славу дошљака Италијана. Други су опет гледали на његово свирање као на свирање чаробника и на тај начин објашњавали и износили гласове о неким чаролијама у његову свпрању. Убрзо се пронео глас о некаквом убијству, које је Паганини извршио над својом женом, но кад је он то опровргнуо изјавом да се никад није ни женио, онда се то пренело на његову љубавницу. „У Бечу се пронео смешан глас о мени — пише Паганини, — ја сам свирао тада своју варијацију „Ба бЋгедће" („Игра вампира") и произвео велики е®екат. Један господии, како су ми га описивали, блед у лицу, са меланхоличним и нервним погледом, говорио је јавно да се моме свирању не диви, јер је лепо, вели, видео, док сам ја свирао варијацију, поред мене ђавола у црвеном оделу, с роговима и репом, који је управљао мојим гудалом и руком. Његова велика сличност с мојим цртама лако му је објаснила моје порекло!"

Манастир Буково

Други су онет нроносили гласове о некаквом чаробпом гатанићу, који су видели у рукама виртуоза на место гудала. После првих концерата у Бечу слава генијалног виртуоза брзо се разнесе по свој Европи. Свугде су га очекивали са грозничавом нестрпљивошћу. Из Беча Паганини оде право у Праг; али га у Прагу не дочекаше с онаквим ентузијазлом као у Бечу, а критика се чак усуди да његово свирање прокритикује. Неуспех се његов тумачн тиме, што је Праг у свему, а особито у музици, конкурисао Бечу, и, разуме се, није хтео да призна оцену Бечких критичара. Осим тога цене су биле баснословно скупе, а сам Паганини нерадо је давао бесплатне билете читавој чети журналиста и критичара. То је веома утицало на виртуоза и он убрзо остави Праг, изговарајући се на зубну болест! 1829. год. Паганини посети Берлин, Дражђане и Варшаву. Свугде су га дочекивали са великим почасгима, што је све врло годило Паганинију, необичном љубитељу ласкања.