Pokret
покРЕТ 219
=
Кад је већ реч о Гран-Гињолу да поменемо да ћемо можда ускоро добити његову копију у Београду. Т. Драгутиновић, покретач идеје да се приређују Сосаре Либр, обећава у дпоследњем броју „Комедије“ да ће у програме Слободних 'Вечери унети и комаде Андре де Лорда. Идеја да се у Слободне Вечери унесе више равновраности није рђава, али не верујемо много да ће код наше публике успети де Лордови ужаси п драматизоване приповепке Едгара Поа, које Т. Дракутиневић такође помиње. Уосталом, можда се веома варамо; ако се преваримо биће нам мило јер свим вредним љумачким трушама које дају вечери ван оквира званичних предетава, Народног Позоршшта треба желети успеха. Успеси тих труша могу да доведу оснтвања каквог слободног или приватног по-
"воршшта, што би значило напредак за Београд.
И ако јелно такво позориште још немамо, ми већ имамо једњу салу у којој представе бивају све разноврсније и све занимљивије. То је „Мањеж“, позоришна сала чија права ота тек сал почиње. Потребно је мало предусретљивости са свране позориште управе па да „Мањеж“ постане место свих покуштаја, експеримената, почетака рада; потребно је да та сала, буде што мање скуша да би у њој могле да се држе конференцјије, матинени, рецитације, књижевне вечери, тако потребне једној престоничкој публици. Већ сад, вечери у „Мањежу“ су занимљиве: Ооаре Либр, популарне представе као „Шариска Онровиња, представе дилетантских трупа, гостовање Новосадског Позоришта п најзад, пре две вечери, представа ђака глумачке школе: Тиркаре од Ле Сажа.
(0 „Тиркарбу“ тешко нам је да говоримо, јер мислимо, пре свега, да је комад рђаво изабран. У старим комадима као што је овај тешко је младим глумцима, почетницима, да, буду добри. У Чеховљевим и Отриндберговим комадима били су ђаци Глумачке Школе бољи него у Тиркареу, али је за недовољан успех у овом комаду тешко бацити кривицу на њих саме. — Г. Милошевић је, види се, режирао са великом пажњом. Само, кад се то претпостави, онда неке ствари изненађују. Кад преводилац који, не знајући дсвољно француски, по свој прилици ради свој превод са праматиком ти речником у руци, унесе у њега буквално преведене бесмислице као: „дошао је Господин, Господин... ствар“ или: „видео салг је са једном врстом младића“, чудно је да режисер после толиких проба не успе да те бесмислице избаци из текста.
Иначе, Позориште је почело опет са једном старом праксом: „Данас, 19. децембра, у место Дон Пасквале понавља се Кармен“,. „У недељу по подне у место Главне Ствари даје се Отмица Сабињанака“.. „Вечерас ће се место Пајаца и Шехеразаде давати омиљени балет Копелија“. Лепо је то што је „Копелија“. омиљен балет, али ипак три пута за недељу дана, променити комад на сам дан представе биће да је мисто.
ДАТЕ МУЗИКА
Оркестар Краљеве Гарде диритент Г. Ф. Покорни
У уторак 16. ов. м. на бини нове зграде Народног ШПоворишта, пред пуним аудиторијем, појавио се целокупши сркестар Краљеве Гарде, који истина није бројао 120 чланова како је рекламирано, али је имао ипак импозантан број 'од 90 и неколико. На програму су били: Оен-Оане: 1 Опмфонија Ве-дур; Верди: Арија из „Амде ; Варнер: Арија из „Танхајзеро“: Дворжак: „Подневна Вештица“ симф. поема: Лист: Ргејиде симф. поема бр. 3. Солиста, Г-ђа, В. Чалетова, чланица. Беотрадоке Опере.
У оркестру Краљеве Гарде седи један добар број музичара. који не би постидели ти оркестар ни диритента са много већим (именом. Онај други део је такође солидан оркегтарски матарнал. Боја оркестра би се ивменила уда (се то хоће, то ће рећи: да то (све лежи у рукама једног доброг диритента. Т. Покори (има Један пруо ритам, боље рећи метрономеки. Код таквог ритма нема живота. Ове је слеђено. Џа ипак су му потчињени шодвалили у Дворжаковој „Подневној Вештици“. Динамика. је била одлична... Д. Сен ОСанс-ова Ес-дур ОСимфошија нема шнвеншције, ма да се неможе оспорити неколико духовитих места, Лист, композитор чисто клавирског стила, није могао (ни у својим симфонијским трелудијама да га се ослободи. М тако Ргејиде бр, 3 у ствари представља инетрументирану клавираку композицију. Иначе то је тип програмске композиције. (Валшто програм није штампан Искључено би било разумети и „Подневну Вештипу“ да није био штампан штрограм.)
Резиме: Оркестар Краљеве Фарде представља стваљриу
вредност за Беопрад; треба да шозива диритенте из Опере на гостоваљње.
Гђа 'В. Чалетова је изврстан драмски сопран и отмена концертна. певачица. Оперски певачи кад ивиђу ша контерани подшуље не могу да се ослободе геста, што је у опери на своме месру, док је у концертној дворани депласиран. Г-ђа В. Чалетова је умела „ла достојанствено остане у стилу пода тако изнесе две велике чисто вагнеровске арије (и ако је прва од Вердиа). Од Г-ђе Чалетове би волели да чујемо једно Вече песама. Унатред верујемо да би била добра.
СПОРТ ЗИМСКИ СПОРТОВИ
Код нас се зимоки спортови практикују врло мало, па се о њима врло мало и зна. Оно мало дана са добрим снегом једва је довољно да задовољи дечију радост, а о каквом озбиљном трактиковању зимских спортова не може се говорити док се не направе погодне стазе.
(Са колико (се пажње свет на страни бави зимским спортом видеће се из даљег излагања.
Дечије санке
= _Најобичнија страва за практиковање зимског слорта, сашкање _ јођоссатшпо. јесу санке. Има их две врсте: санке Давос — високе, лаке, са широким клизачима, употребљаване на снежним стазама: сашке Хамер, ниске, тешке, са клизачима, равним или заокругљеним, према томе да ли се употребљавају на снежној стази или на леду.
Санке Давос имају два клизача од доста ташког дрвета на којима се налави челична конотрукција — са седиштем од дрвета. Санке су обично високе 30 до 35 сантиметара, а 85 широке. Дужина зависи од броја места, али не прелази обично један метар. Клизалчи ју широки 3 до 4 сантиметра. Лакоћа, апарата дозвољава да се са тим прелази преко снега без отасности од заглибљавања. Управљање санкама у ошште није компликовано. Већ после неколико тренутака човек се сме пустити на низбрдицу, која ишак не сме бити сувише нагнута.
Управљање санкама
(Јанкач се посади, ноге избаци натред, тело забаци у назад п ушравља санке малим ударшима пете о анег; удара се с оне стране куда се жели ићи. На окукама он притискује петом јаче с ушутрашење стране кривине. Исто тако сапкач се може помаљати рукама, са два лака окована кочића, или се може ошуштати поврбуштке служећи се при том ногама за управљање или кочење.
(банке Давос су незгодне за управљање. Њени широки, равни клизачи чине да санке одскачу од земље. На окукама сашке се псто тољико сшуштају с бочне стране колико и у смислу клизача, шшто. није нимало повољно по брвинњу.
Овај спорт не излаже опасности, сем ако се човек не сушта брзо цутем који је у рђавом стању; тада се може угануги нога. Овај спорт је намењен деци и дамама, јер је пријатан и хигијенски, а изискује минимум ризиковања.
Сашке Хамер су више спортеке; својом формом и тежином оне моду да даду већу брзину. Њихово је тежиште врло ниско, због чега су врло солидне. Задњи део се завршава, са два јака шиљка, а нашред је гвоздена полуга за коју се салнкач тржи. Сашткач седа сасвим натрат; једном руком држи полупу, а друтом крај седишта. И ове се сашке управљају ногама. За кочење или заустављање саткач, помоћу попречне полуте, подиже предњи крај сашки, услед чега се шиљци дубље забијају у снег. За нагло заустављање, један крај саоница снажно се надигне и санке се поставе попречно на, ставу. Само заустављање мора бити отсечно и прецизно, иначе се може ударити балш на предмет који се желео. избећи.
Скелетон, спортске санке
Окелетон (су санке врло ниске и дуге на које се леже. Једна попречна полута намештена је на предњем делу; за њу се саткач може чврсто да држи и да управља апаратом.
Окелетон је састављен из два округла клизала од кованог челика, спојена међу собом помоћу траверза такође од челика, а, које дају чврстину апараљу. Па задњем делу налази се једна даштчтца, тапацирана, на коју тркач леже на бок или полеђушшке, рукама се држи за предњу пољупу, а поге бу опружене у продужењу тела.
Две челичне куке које се налазе натраг на седишту служе као кочнице; кочи се на тај начин што се човек ослони на нољђе које се вуку и аларат се подигне док се куке не забоду у земљу.
Тркачки скелетон има обично седиште покретно. У правој линији пркач се опружа што је мопуће више у назад