Pokret

990 | покрет

да би увећао брзину и притија се уз аштарата да би смањио отпор ваздушни. На окукама он се довлачи нашред да би расподелио тежину тела на деду дужину клизача и да би смањпо одокакање. -

Тежина скелетона је најмање 40 килограма. Челичне клизаче треба добро отржавати нетрестано преглеђшвати због великог рада коме су изложене на леденим окукама.

а би се олакшало управљање ногама санкач има на обући нарочште крамшоне којима шритискује о земљу час једном час лругом нотом.

Тебоган, специјалитет Канаде

Тобоган је врло распрострањен у Канади. Начињен је од неколико дрвених дасака, спојених међу собом и повијених ша предњем делу тако да пцраде одбојњик. Дуг је два метра, шлирок шола метра. Оа стране има малу опраду за коју се _ тржаи. Саншке не мопу ићи по свежем снегу, пок тоботан клизи по њему са највећом лакоћом. На патини са залеђеним, или

само наромиланим снегом. тоботан може да постипне велику Утрављач лепше поребарке. За промену правца он триттекује једном или другом ногом о земљу или подиже јел шим делом атарат, помоћу опречних полуга. На тобогану се моду возити по неколико лица; она која су нашред селе а салво последњи леже тпотрбушке ради управљања.

Боб

Фобслај-боб састављен је из двојих саонпца на које је намештена једна платформа. Претње саонице су потпуно покретне ско једне осовтне са управљањем, којим се бобом може савршено управљати. Носачи држе ноте, које не смеју лодиривати земљу. Са стране су онажне шипке које дозвољавају се на бобу може човек држати у свима положајима које изискује. Кочнице «а бобу су двојаке, трема моделу и трави на којој се трчи. Да би се избегли нагли улари боб има. фалере на. платформи.

Невада, неви спорт

ЧТротште тодтне лансиран је нов зимеки спорт који је од својих првих дана имао највећи успех. Познат је под имепом „Невада“, занимљив је пи врло узбудљив. Стаза „Неваде“ дуба- је око хиљату (лвеста метара п тављена је од опрашта који се после чтавезнот броја цик-палх линија угршају п затлићу помоћу јелнот титересантног система мостова и унела. Ове се лве стазе спајају после сертје штанчева и крившна врло тетшких. у, на месту спајања, брзина постаје страховита, да би се могао прећи круг, назван, доста третерано „круг смрти“. Отава се завршава стирално п на том делу има такође доста. тешкоћа које треба са ладати.

Практиковање свог спорта пзискује много хладнокрвности, хитар поглед п хитрине. Приликом трке лају се истовремено_ 1 поласка, победник је онај који свипне први. „Неваду“ се употребљавају снажне, ниске, а иштроке са та којима нема никаквог управљача ни кочнице. Садга трка веома је узбудљива: истовремени полазак двају такмшичара, прелажење кругова, скокови, превртања, страх од будара ћ који изгледа неизбежан п од чега се коса диже на главу, смех, узвици задовољства и разочарења — све то даје дратесан утисајк, | !

Управљање бобом

Упправљаше бобом са управљачем са јужжајшма, донето је ша Амојртке. ај начин изискује од управљача за време целе трке знатан мишићни напор: ужал управљача мора се држати затепнута да би се спречило скретање првих санки: ла би то попитао јушрављач мора употребити и ноге и руке, Тако тај којт М иштравава. бобом (каттител) не може истовремено држати п кочптице, већ су оне поверене последњем лицу на бобу — кочничату. Каптитен је једино позван да суди о опортуности кочења по он својим узвтцима даје знаке своме кочиичару како и кал ла се кочницама служи.

Али овај стстем има још и ту незголу да кочевитчар грло ретко кочи колтко треба, већ обишчно сувише, или недовољно. Ато кочи сувише, онда се губи драгоцено време, а ако кочи недовољно, онда је пад на првој кривити. То је навело да се конотрутше 6006 са точком за управљање и комета га. које сам катитен ногама покреће. За управљање боба са утрасввим точком довољне су само руке.

„Бобинг“ и кривине

Прва ствар о којој приликом трке треба воднеи рачуна јесте „бобинг“ (ентлески је у овој праши спорта готово звашичпи језик). Бобшне је давање бобу веће брзине риташтчким ттокретима, као код веслача на чамцу.

Извесне ектте „бобују“ 8

а време целог пута, друге не „бо-_

бују ни мало, а треће то чине само на поласку и на опим деловима стазе који су мало натнути. -

Ови последњи сматрају да је „бобивг у пуној брани више штетан него користан. Јер, веле они, услед наглих потреса од наравнина на путу санкачи нису у стању да „60бују за време целог пута уредно. Сваки час се ти покрети прекштдају било због скока бобовот, или због кривине на којој се треба налшути. Зато је боље тритити се уз 606, тако да се постане његов саставни део. 5

Алп најважнија ствар приликом трка на бобу јесте питање кривина. Побела јељлне екипе завиби готово од кривина п она тек ту показује своју надмоћност. Пре свега боб треба да има добар и јак управљач, који мора да је довољно осетљив тако да капитен не чини велтшке напоре. Са добрим уштрављачем кривина се хвата пшрецнано, т. ј. 606 се спроводи оншаг делом шута оде има најмање изгледа за искакање.

Ушрављач са точком испуњава ове услове, али би било

"погрешно мислити да све зависи од прављача. На против,

капитен ће. узалуд хватаљи вершв ну најтредизније ако остали на бобу не раде што треба: њихов је задатак да померај тежиште боба, напињући се колико тод је мопуће ка, унутра њости кривине. Разлог је прост: на кривини боб пде са преко 30 километара на сад и центрифугална је сила толика да би се боб, који је у својо основи доста узан, преврнуо вро лако.

Зато је потребно помершти тежиште боба ка унутрашњости кривине коју оппсује. То се пестизава нагињањем тела. Али није довољно само мало се натнути. Треба се тапнути мото, што је тешко, јер треба савладати прво центрифугалну

силу да се човек слржи на бобу, а затим УЧИНИТИ други на--

пор и нагпнути се ка уншухрашњости кривине.

Зато се на ктривинама кочи толико да се не пређе маћкси=

мум бретшне коју дозвољава пречник кривине. _ ЗИМСКИ СПОРТОВИ У ШВАЈПАРОКОЈ Највеће шнитересовање за зимске спортове влала у Ен глеској. Алп се највеће спортске манифестације на снегу и лељу изводе у Швајцарској, која је у то лоба пуна туриста из елог света, а нарочито из Енглеске: отуда су и готово сви називи у зимеким спортовима енглеског порекла.

Најиплгалнија стаза

Најидеалнија стаза за зимеке спортове налази се у СелМорицу (Пвајцарска) и зове се Креста-Рен. То је стаза до пре лесет-тетнаест година називана „смртоносна стаза“. За данло је тај назив — каже пуковник Тома Барет, који је неколико тодина узастотце односио победе на њој — лажан и шретеран. Креста-Рен, каже он даље, јесте најсигурнија и најбезопаснија стаза, само ако се на њој старт практикује са неопходном хладнокрвњошћу. Јер, она је у почетку сезоне саграђена саврштеном тачнотћу, а у току сезоне одржава се необично брнкљиво, тако да је санкач налази сваког дана у стању у коме ју је јуче оставио. Чим је стаза показала шавесне недостатке, услед суша, или рђавог одржавања, одмах се пристута њеном затварању п оправљању. а

Многобројне кривине на њој саграђене су са математич= ком тачношћу, тако да се могу прелазити са брашном већом од 100 километара на сат без кочења, ако је тркач л бар и обазрив. Почетни коче инстинктивно, чак и у правој ленти, штре неђо што дођу на кривине, шниаче ове представљају за њих нетребродиве тешкоће. Ако точетник не кочи, он воли трку необазриво и мора пасти. За почетнике је трка сувшше орза чак т кад коче. Ниједан старт не изискује тако систематско вежбање као Креста-Рен п почетници треба да су задевољин ако шрве зиме јустеју да један шут атређу стазу без штрештрека. Што је најважшије то је да се човек навикне на велику брзину и да покуша уда је постепено повећава. Тако се ст 146 потребно шоуадање у самога себе и потребна вештина.

Подизање стазе

Стаза. се градт из три дела, одоздо на више. Чим је завршен доњи удео, ставу отвара Тођогсатпео СИ па Сет-Морица. Тако тркачи имају прилику да упознаду, за време од петнаест удана, нађпшли удео Рена, који је и нај такшшт. Статут се налази на месту званом „Отрим ко рчер. Затим лолазт трава литија од 177 метара (Отрајт) која се завршава торшви= том „Булшете корнер“. За њом долази опет птрава. линија од 110 метара, «која води тркача до кривине „СОцила“, која атролази испод железничког шута; затим тонова трава линија од 60 метара до последње кривине „Харибда“. На томе месту лочиње права линија, дуга 185 метара, јако нагнута м назвата „Креста Лиш“. (Окок ресте) која води до доласка, одакле једтим јаким успоном стаза води до краја.

- _ На томе делу трка је пријатна и тдеална ва почетншке,

јер нема, на њој никаквих нарочитих тешкоћа. Рекорд за овај

део ставе је 290 секуната 6/10,

| %

оваке