Policija

— 337 —

када их закон није у опште фиксирао2 У овом је случају за законитост акта један услов постојање повода, а који је тај повод — што смо већ рекли — и какав је он, т. |. која је његова вредност, ствар је административне власти да слободно процени. Ово је питање целисходности, и зато мислимо, да се административни суд у овом случају не може упуштати у контролисање оцене административне власти о вредности од ње изабраног повода. Овде се дискрецаонарна власт творца акта манифестује у потпуном смислу '>),

3. Оцењивање акта с обгиром на његов садржај. Постоје случајеви у административној пракси, када је потребно донашање акта, који у суштини може бити разног садржаја -3), јер закон није могао садржај акта увапред прописати. Да ли је у том случају оцењивање акта с обзиром на његов садржај предмет целисходности или предмет законитости и према томе, да ли је оно предмет дискреционарне власти администрације 2 Да би се и на ово питање могло правилно одговорити, мислимо, да треба опет разликовати две могуће ситуације с 0обзиром на повод акта, које смо и до сад разликовали. а) Ако _ је закон поводе акта фиксирао, али неи садржај акта који се у случају постојања законског повода има донети, акт ће бити законит не само ако повод постоји онакав, какав је у закону предвиђен, већ и ако садржај акта одговара законском поводу као што тежина последице мора одговарати тежини узрока. Није ли ово случај, акт је — изгледа нам — незаконит. Према | томе оцењивање акта с обзиром на његов садржај не би било у овом случају предмет целисходности, већ предмет законитости, који онда као такав спада у надлежност административних

Али ако административни суд не може с једне стране да контролише оне операције код донашања административног акта, које је закон оставио слобо ·иој одецени административних власти, с друге му је стране дужност. да контролу законитости врши у целости; да незаконитост истражује свуд. у свим операцијама које сачињавају административ акт,

и то узевши за незаконито не само оно, што се противи позитивним законским одредбама, већ и оно што се противи обичајном праву.

5ау Зато се француски Државни Сачет, у случајевима када закон у опште не говори о поводима акта или говоџи али на један општи начин, не упушта у испитивање вредности повода, јер сматра с разлогом да је оно предмет слободне оцене административне власти,

58) Н. пр. равна наређења, која администрлтнвна власт издаје ради гарантовања безбедности лица и имања, ради поправљања хигијенских прилика и т. д.

„Полиција“ 2