Policija

— 325 —

Да би се могли распознати од осталих аката администра"тивне власти покушало се да им се нађе једна заједничка каграктеристика. 1) Зато се пре свега сматрало да у категорију „аката владе“ спадају сви они акти административне власти, који се могу мотивисати с обзиром на унутрашњу или спољну политику.:“) Ово је становиште заузимао и француски Државни «Савет све до последње четвртине Х]Х. века. Незгода је оваког тумачења „аката владе“, што се њиме омогућава претварање жтотово сваког административног акта у „акт владе“, само ако же жели да не буде подвргнут надзору административних судова. Оно даје административној власти и сувише велику моћ дер јој допушта да многе своје акте квглификује „актима владе“ ж тиме осигура њихово одржање у крепости. А треба предвидети, да би се она хтела чешће том квалификацијом послужити. (2) Покушало се затим тражити критеријум „аката владе“ у њиховој форми. Хтело се наиме наћи један такав елеменат форме, који би омогућио лако разликовање „аката владе“ од осталих аката административне власти. И у овоме се није успело, јер исти органи донашају и једне и друге акте, и јер за донашање „аката владе“ није прописана никаква специјална форма. Зато би било погрешно квалификовати „актима владе“ све оне акте, које је донео Министарски Савет, или пак оне, које је парламенат изричито одобрио.з“) У осталом тражити критеријум „аката владе“ у самој форми акта, било би такођер опасно, јер би административна власт била готово увек у могућности да своме акту да форму „акта владе“, ако има намеру да га изузме надзору административних судова. 3) По-

25) Рујошт, који је присталица ове теорије „аката владе“ каже: „Се аш Таб Расје де сопуегпетет, с'езе Те би! ашоп зе ргорозе. ГРасје а! а рошг би! де дегепдге Та зосјеје рпвзе еп еПе — тебте оп регзошнее Чапз 1е сопцуегпетепћ сопфге 5е5 еппепиз штемештв оп ехћепеигз, ауопез оп " сасћез, ргев25 оп а уешт, уоЏа Расје де сопуегпетеп“. (Тгапе сепега! ае агон адт. аррууие, 3. изд. 7. У. стр. 128.)

за) Пошто је јудикатура француског Државног Савета крајем треће четвртине ХЕХ, века била напустила становишге да је критеријум „акта владе“ политички циљ, хтела је прихватити становиште да се критеријум „акта владе“ налази у одобрењу парламента, и да према томе не подлежи надзору адм1нистративног судства сваки онај акт админастративне власти, који је парламенат гласањем одобрио. Међутим суд за решавање сукоба о надлежности није био тог мишљења; по њему одо"арење парламента не мења керактер акта административне власти; он тиме нити постаје..закон, нити „акт владе“ (Тлр: сот. 5. нов, 1890. таг«дитопг; 60. -март 1887. Ритсез а' Опедиз с! Ргтсе Мигађ).