Policija

— 327 —

власти не подвргавају контроли административног судства, али то не зависи од њиховог циља, форме или природе, већ од практичне потребе. Несумњиво је потребно, да таких случајева буде по могућности што мање,3) јер што их буде више, већа ће бити и моћ административне власти. Ствар је административне јудикатуре да те случајеве сведе на минимум, а парламента и јавног мњења да ову у томе помажу. То значи, да листа тих аката административне власти није и не може бити састављена пе уапешг.

_ 38) Неки су француски писци покушали да докажу, да су „акти владе“, дакле акти административне власти који не подлеже контроли административних судова, побрајани у самим законима, и да према томе административна јудикатура није и не може битн позвата да ту листу саставља (Рисгоса, Ке Соптеовв). По њима би „акти владе“ били сви они акти азминистративне власти, који се односе на директно извршење које уставне дисповиције. Истина да се њихова листа тих аката у главном подудара са листом коју је створила француска административна, јудикатура, али би и покрај тога њу било немогуће у пракси применити. Тако устави обично садрже диспоз»цију, по којој је шеф државе надлежан да имевује државне чиновнике; по схватању поменутих писака то би имало да зиачи, да су именовање и опозив чиновника „акти владе“ и да према томе против њих не би могло бити тужбе на административни суд. Резултат би овога био: стављање ситуације државних чиноеника ван права, што се свакако не може усвојити. „Ршв –- каже Нашпоп — а тесатдег 1е8 сћотез де ршз ћаш, сене достле ргоседе Фиципе гасћеизе терпве зиг 1е гдје де сопзфшНопз естез; еПез зол! роџг ја сатапће де Ја Нђете; а сазе де сеја Фапз сега 5 рауз, оп ест! дапз Ја сопа Шиноп ђеапсопр дез геојез ебгапсегез аих гаррог!5 де ропуојт5 рибђнсв, анп Фагвигег дез Нђемез, ег 1 зе (гопуеган, раг ипе зпрошеге попе, дие, 5! поше еп изјоп5 де теше, поџз пе Јепопз рат Ја ди" гистелег Ја Ноје дез асјез ди сопупгпетепе! ЕзЕ - 1 допс 5: атнсЈе Ф' адтенте дие ја јимаргидепсе ашга ип ропуојт ргорге, дие зап5 допе еЦе зега (епше Ф' ође! аих ФШзроз Нопз ТогтеПез де Ја 104, тај ди; еп / абзепсе де фазроз Шоп5 гогтеПез еПе 9' тергег а Фтесбетепе де ја пашге дез сћозезр (Ргесв5, стр. 433. и (2) т јте).

Акти административне власти, који по последњој јудикатури француског Државног Савета не подлеже контроли административног судства, т. |. против којих нема места тужби на административни суд, ови су: 19 Акти, који се тичу односа између владе и парлам-нта: декрети сазива и одгађања оба Дома, декрети распуштања доњег Дома (Сћатоте аде дерштез), декрети обнародавања закона и одлуке којима министар одбија да поднесе парламенту неки законски предлог у име владе; 2' Неке мере односећи се на унутрашњу сигурност државе: декрети проглашења опсадног стања, декрети односећи се на санитетско уређење; 3% Акти, који се односе на спољашњу сигурност државе и у опште на дипломатске односе; 49 Ратне чењенице, али под условом да су их наметнуле непоср:дне потребе битке; 5% Декрети помиловања; 69 Одлуке (Агтбгез) гувернера колонија, којима се мења правна ситуација колонијских територија (на пр. којима се један део колоније претвара у територију протекторатај; 7% Територијалне анексије и акти, који регулишу њихове последице. (Наштоп, Ргес:, 1921, стр. 438.—4.).