Policija

+

— 63! —

и да осигура репресију, тако да се ове две полиције у прак тици тешко разликују.

Али ипак судска полиција би се могла овако дефинисати: судска полиција истражује злочине, преступе и иступе; прикупља доказе и предаје извршиоце судовима надлежним да их казне. Судска полиција према овој дефиницији има дакле три атрибуције:

1. Она треба да истражује злочине, преступе и иступе.

2 Она треба да пронађе доказе и да установи кривицу извршиоца.

3 Она треба да гони кривце.

Истрага, ислеђења и гоњење, ово су, заиста, атрибуције једне судске полиције.

Сви МА судске. полиције немају ове све три атритреба да буду лао Е Иследни судија и И тужилац имају различите атрибуције и они се не могу мешати у надлежности другога.

Остављајући ову дефиницију на страну, треба се упитати како је организована судска полиција,

У Француској, члан 9. кривичног поступка наводи органе који имају да врше судску полицију, а то су:

Државни дужиоци и њихови заступници, комесари полиција, иследне судије, председници општина и њихови кметови, жандармеријски официри, мировне судије и чувари поља (иступи).

Овоме треба додати жандарме, варошке чуваре и аген те, али ово су само помоћници напред поменутих судских чиновника. Има поред ових и чиновника, који су одређени разним другим законима да гоне специјалне преступе кажњиве по дотичним текстовима.

У Италији и другим земљама, где је прихваћена судска полиција, од судских власти улазе у њу државни тужиоци и иследне судије, а од полицијских извесан број чиновника са равним називима на пр: у Италији су вице-квестори или комесари полиције, којима је придодат извесан број агената, који осигуравају функцију судске полиције.

Институција државног тужиоца је врло стара и француског је порекла. Познато је да су француски краљеви у