Policijski glasnik

№0Ј 40

лих, ето мој стриц, човек паметан и искуоан, па кад он то тако чиии, зацело да је тако најбоље. Па ваљда синовац не може имати боље примере од свога стрица! Је л' тако, чико ? Овај је убезекнуто гледао у свога синовца, ну како ништа не одговараше, то ће на место њега рећи један његов ДРУ г: — Да, да, тако је! Даље? — За сада сам, настави Евђеније не скидајући очију са стрица, оставио газду и радионицу. Та већ четири дана живим од мога дохотка, шетам, пијем са друговима. Мало час, пролазећи овуда рекох: Аха! мој чика Андреја без сумње да је ту! Идем да му кажем добро вече ! И ево сам дошао. — А да, дошао си.! рече Андрија, коме је памет била помућена пићем, те није умео ни да мисли шта се око њега све дешава. — Б, чико, зар ме тако дочекујеш, кад сам дошао да с тобом пијем, као добар синовац? То није лепо, томе се никада не бих надао од твоје стране. — Ово момче има право! рече један од гостију. Он се лепо упутио; за што се мргодиш на њ, Андреја? — Јер... јер... на то ће овај, мучећи се да прикупи мисли; ја бих рекао да сам те јутрос видео код нас. Ти велиш има четири дана како шеташ. — 0, то ништа не смета, да сам и јутрос био код вас, па и вечерас. Потрошио сам све што сам био уштедео, па сам хтео да иштем од тебе мало новаца. Али како рече, стрина плаче, дете иште хлеба; то није весело. Зато нисам тамо дуго остао. — А, понови Андреја, стрина плаче... дете... — Ех то је досадио, махнимо се, па да гшјемо! викну Евђеније. — Да, да, има право, да пијемо ! прихватише остали. Али Андрију прође сва воља; оиијеност се губила мало но мало. Ои превуче руком преко чела и рече полако: — Дакле је баш тако, Евђеније ; напустио си радионицу, веселиш се, дангубиш, хоћеш да будеш неваљалац? Евђеније удари у смех, а дружина прихвати. — Није него још нешто! викну младић: зар ћеш ти сада мепи да попујеш. То би тек било смешно! Ја само оно чиним што и ти. Ти ми дајеш- пример, ја идем за тобом. Докле си ти радио, радио сам и ја. Ти се веселиш, веселим се и ја. Па где је ту зло? Сви су се смејали, али Андрија само не, коме је лице бивало све суморније и суморније. — У мене је боље срце, но у тебе, настави Евћеније, јер нисам пошао да пијем сам као какав себичњак, већ сам повео собом и малога брата Хенриха; ено њега у оној другој соби. За мало, па ће имати дванаест година; а то је већ време, да се почне васпитавати. Викао је да је гладан; ја сам му обећао да ће пити. Причекај, идем и по њега. Андреја се за време синовчева говора сасвим истрезнио; беше устао, а лице му је иокривало самртно бледило. — То није истина, је ли ? упита испрекиданим гласом. То није истина, што си сада рекао. Је ли да ниси довео амо Хенриха, да га учиш да презире свога оца? — Да презире? рече један од другова и прете^и приђе му; зар се ти, Андрија, стидиш од својих другова? Иди ти, момче, доведи дете; ваља од њега начинити човека, а не да буде кукавица, као његов отац. Али у Андреји као да се беше начинила потпуна промена, па рече оштро: — Да се ниси макнуо, Евђеније; ја ти забрањујем ! А ви, додаде и окрете се својим друговима беспосличарима, смејте се, ако хоћете, то ми је све једно, али ја вас напуштам. Доста ми је да имам на дугии своје глупости, те нећу да увлачим у зло оне, којима су потребни добри примери. Ходи, Евђеније, ходи брзо, дете моје; хајдемо одавде, имам с тобом озбиљно да говорим. Друштво покуша да их задржи, али они лако уклонише у пола пијане људе. — Где је Хенрих? запита стриц, чим изађоше на улицу. — Одмах ћеш га видети, одговори младић, који још није смео да се ослони на одлуку стричеву. Уђоше у таванску собу. Дете је било поново заспало, а жена је још непрекидно радила. Чувши да се отварају врата,

она диже очи, очекујући мужа да јој дође са свим пијан. Један поглед растера јој ту бригу, а Евђенијев осмех спреми је за добар глас. Прво што Андреја учини било је што похита детету. Када виде да оно мирно спава, оте му се из груди уздах утехе. — Хпала ти, Евђеиије, рече стриц, нружајући руку младоме човеку; разумео сам паук и користићу се њиме. Хвала Богу, ти си остао поштен, као што си увек и био. Немам себи да нребацујем твоју иропаст, али више нећу заборавати своје дужности, као и то да отац треба да претходи добрим примером своме детету. Жена га је удикљено гледала, не разумевајући ову промену. '— Све ћу ти ја објаснити, рече јој он. Захвали овоме доброме Евђенију, који ме је спасао. Сутра се враћам у радионицу; сутра ће дете имаги хлеба; даЕше, жено, иди спавај, време је, јер је већ скоро једае сат после поноћи. Са Францускогч.

БРИСЕЛ.ОКИ ДИЈАМАНТИ 110 СУДСКИМ АКТИМА ИСПРИЧАО Карло Касау превео с немаког Јов. Б. Мандил — Драги господине Братле, говорио је господин Бокенхајм, ше® велике јувелирске радње „Браћа Бокенхајм" у Бечу, — ви сте одличан познавалац дијаманата, а при том окретан и вешт трговац; путујте помоћу Божјом за Брисел и купите на лицитацији дијаманата која ће бити у хотелу „УШе с1е Вгихе11ез к , оно камење, које ће нама требати. За то ћете добити један чек од 72.000 Франака на банку и пазите, да не би случајно какву погрешку причинили. Ево вам чека, а ево вам и садржине оних дијаманата и брилијаната, који су ту скоро у Антверпену украђени. Наша је девиза, да не купујемо крадено!... Сем тога будите обазриви и ие поклањајте лако вере, па ма ко то био!... Више је него сигурно, да ће на тој лицитацији бити и лопова, варалица, који би се хтели користити том приликом да дођу до богатог регреса... Господин Јосиф Братл, једва гридесетогодишњи леп и млад човек, насмехну се при том и одговори: — Немајте бриге, господине Бокенхајме, ја ћу инаће бити врло обазрив! — Узмите и касету са бравом, која се отвара кад се слова удесе на »аНаз,® она је по најмодернијем систему удешена ! — Молим... — А при поврагку користите се брзим возом, који полази из Келна за Беч! — Поступићу... — А сад збогом, и нека вас Господ на путу чува! Господин Братл још се само поклони, па онда похита брзо из контоара, право у свој стаи. После два дана био је већ у хотелу »УШе с!е ВгихеПез" и прегледао драгоцености, пошто се пре тога код дотичног чиновника легитимирао. При томе га је посматрао неки лорд Хунтингтон, који је, изгледа, у истом циљу дошао у хотел. Он се одмах беше спријатељио са нашим познаником Јосифом Братлом, али је у своме понашању био вазда некако повучен, резервисан. То је било још пре заказаног дана лицитације. У вече истога дана лорд се је налазио са једним осредњим господином, и једном ванредно лепом младом дамом у једној малој собици »Но1;е1 Егапса18е к , где је седео за столом и пијуцкао вина. — То је млад човек, како изгледа с мало искуства, доброћудан и пријатних манира. Он је према мени и сувише иоверљив и знам зашто је дошао! — говорио је О лорд." — Твоје лордство сигурно му је импоновало ! — смејаше се један од њих. — А већ Уиљем Фокслејево лукавство нањушило је шта треба! — ласкала је оиа дама испивши на један пут пуну чашу вина. — А још докле га твоја лепота занесе, а Кларо ? — подсмеваше се опет онај. — Та кога још није госпођица Клара Вајлова опчинила! — рече нола иронично Фокслеј.