Policijski glasnik

310

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

№ОЈ 40

— Кад је тако, онда ради сам! — рече нрви дебељко. — Од оне аФере у Антверпену, просто ми гори под ногама земља. Уиљем Фокслеј насмехну се. — 'Гхе, кад би само полиција знала!... Али оставимо сада то на страну. У овој новој ствари, и Џоне Смарте, мораћеш играти једну од важнијих улога! — Онда говори! — рече други. Фокслеј тури руку у џеп иа рече: — Ево овде имам извесна документа, за које сам обавезан једном мом пријатељу. Ту је твоја легитимација. С тога се мораш заједно с Кларом преселити у „Но^е! Коуа1", где сам ја већ заузео за те собу под бр. 25 ! — Па онда? — Овде имате међу хартијама и једну депешу. Смарт узе телеграм и прочита: Госаодину Ђорђу Кернеру — Но{е1 В.оиа.1, Брисел." За тим га равви и продужи: »Трагајте за неким лордом Хунтингтоном. Он је онај!"■ — Та то је славно. Још и потпис шеФа берлинске криминалне полиције?.. Уиљеме, ти си изврстан човек!... Ја треба, дакле, да престављам детектива Ђорђа Кернера из Берлина? — Да! — смејаше се „лорд". — А Клара? — Она ће ти бићи кћи! Смарт се смејаше, да му у мало сузе не пођоше на очи. — А шта ћу ја да радим? — запита Клара. — Да га придобијеш. Зар ти сама не појимаш? Она се замисли. —- А твој је задатак тај, — продужи Фокслеј обрнувши се Смарту, — да му се што више приближиш; гледај да ме опадаш и реци му, да сам намеран да се дочепам његових дијаманата. То све мора бити до Ахена, где треба да оставимо воз. Одатле ћемо бегати. Ако нам све добро испадне за руком — заједно; ако не, и ако се буде што десило — на три стране. Зборно место : прва жељезничка станица иза Ахена !.. ј , — Добро! — одговори Смарт. — Разуме ли. А Клара? — Ја сам разумела такође милорда! — При томе устаде и поклони се тако отмено, да су се она друга двојица лупежа морали гласно насмејати. Још истог вечера усели се Смарт као тајни детектив. Ђорђе Келнер са ћерком у Коуа1-Но1;е1 дакле се тобожши »лорд® врну у УШе <1е ВгихеПез.«

То је било трећег дана лицитације. Јосиф Вратл био је купио већ на 62.000 франака разних дијаманата и изгледаше да хоће да одустане од даље куповине. Дијаманте је требао узети и новац положити тек у вече, пошто се коначно лицитација сврши. С тога је Братл сео у страну са лордом Хунтингтоном и пијуцкао вино у великој трпезарији хотела „УШе с1е ВгихеНез." На једанпут се отворише врата и у дворану уђе Џон Смерт са Кларом Вајл. Обоје не обраћаху ни мало пажње како на Братла тако ни на лорда; поручише вина и говораху једно с другим немачки. Чуло је се често где се помиње Берлин. На једанпут погледа тобожњи детектив у лорда нешто оштрије, и онда шану неке неразумљиве речи својој пратилици. — Баш је то антипатичан човек! — рече „лорд" изненадно Братлу, за тим се диже и ишчезе. Братл погледа зачуђено, али једва што је главу дигао, када му приђе детектив и шану лагано : — Молим вас да ме извините, али познајете ли ви добро овога човека, који је мало час ту с вама седео... био сам у дворани, и чини ми се да сам видео где купујете дијаманте... Јосиф Братл погледа га зачуђено, али му не рече ни речи. — Ах, ви сте неповерљиви! — насмехну се лажни детектив. —И баш ме то умирује! — Како ? — рече сад Братл. Кернер тури руку у џеп и азвади депешу, па је пружи Братлу и онда му шану лагано немачки на ухо : — Пресудите сами, да ли он заслужује ваше поверење! Братл прочита депешу, погледа у „детектива" Кернера и онда рече, ношто се лако поклони враћајући телеграм: — Ви сте дакле, детектив, господине?

Кернер климну главом и одговори: — Тобож са мојом ћерком —- и он показа на своју пратилицу — путујући приватно, а у ствари у потери за оним племенитим лордом! — А зашто? Смарт му шану на ухо: — Због покрађених дијаманата у Антверпену 1 — Ах! Детектив устаде. — Шта? — рече Братл. — Ви идете? — Не смем заборавити и на своју кћер ! — насмехну се Кернер. — Ја сам своју намеру посгигао и ви знате, шта вам ваља радити! — Молим, — рече Братл, — зар не бисмо могли заједно седети?... Можда ће допустити ваша госпођица кћи, да... Кернер климну главом и запита : — Молим, како се зовете? — Јосиф Братл... — Добро, онда ходите! И обоје пођоше право к столу Кларином, која се као најодличнија глумица умела да претвара, тако, да је лако запаљиви млади човек Братл наскоро се претворио у плам. Разговарало се о крађи дијаманта у Антверпену, ири чему је Кернер рекао: — До душе није доказано, али се вероватно сумња, да је и онај господин лорд Хунтингтон у тој пљачки учествовао. Да су га могли упецати, правда би давно била задовољена!... — Али, тата, — рече Клара и погледа кокетно на ЈосиФа Братла. — Остави ме, — продужи Кернер, — ви без сумње имате при себи какву касету ? — Да, имам ! — Са бравом, која се отвара комбинованим словима ? Да, тако је !... — Помислио сам!... Келнер донеси нам расхлађеног секта ! Клара до душе рече да не пије никакво вино, па ипак зато испи на дугпак једну пуну чашицу. (Свршиће се). ♦ '»-♦ ЗЛОЧИН И ЕАЗНА РОМАН Ф. М. ДОСТОЈЕВСЈ^ОГА 70 Чим се Катарина Ивановна развесели даде се на разна подробна питања, и тако започе тек да говори и о томе, како ће, с номоћу добивене пензије, одмах да оснује завод за племените госпођице, у своме месту рођења, у граду Т... Раскољњиков није још досад био чуо о томе и од саме Катарине Ивановне, и она се одмах изгуби у најпримамљивије појединости. Не зна се како, у њеним се рукама одједном обре баш онај „похвални лист к о коме је Раскољњикову наговестио и покојни Мармеладов, казујући му у крчми како је Катарина Ивановна, жена му, излазећи из института играла весело и слободно „пред губернатором и осталим лицима." Тај похвални лист очевидно ваља да сад послужи као доказ да Катарина Ивановна има ирава сама да оснива завод; али, главно је, он је ту, зато да једном за свагда ућутка и пресече в обе расфуфурене репатице," ако би дошле на помен, и тиме јасно да им се докаже, да је Катарина Ивановна из најблагородније, »може се шта више, рећи из аристократске куће, кћи пуковника, и свакако побоља од оних авантуристкиња, којих се у последње време гако намножило." Похвални лисг одмах пође из руке у руку кроз пијане госте, чему Катарина Ивановна није сметала, јер је у њему доста било назначено еп 1;ои1;е8 1еМге8, да је она кћи дворског еаветника и каваљера, а отуда готово доиста и кћи једног пуковника. Катарина Ивановна, распаљена, одмах развезе о поједино.стима будућег дивног и мирног. безбрижног живота у Т...; о проФесорима гимназиским, које ће она позвати за предавања у свом заводу, о једном штованом старчићу, Французу Манго, који је Катарину Ивановну још у заводу учио Францускоме, и који. још и сад проводи дане у Т..., а извесно ће доћи у шен завод уз најприличнију плату. Дође, напослетку, ред и о Соњи да се постава, »која ће заједно с Катарином Ивановном да пређе у Т..., где ће јој у свему помагати." Али тад баш >неко са дна стола злобно се подсмехпу. Катарина