Policijski glasnik

БРОЈ 42

Оотавимо сад Павла и његову жену, да уживају шетајући се по граду и да се вратимо представнику Галејбери, који, проведавши три четврти сата о добром доРучку , седи сад у засебној соби његове радње, читајући тек добивено писмо. Оно има Форму приватног извештаја од господе Клерк и синова. Његова је садржина. „Тачан опис огрлице, која припада господи Клерк и који су готови платити 8000 Фуната за њен дупликат. Тражи се што бржи извештај." — Ето на ! Па ова ствар баш то и јес! Какав стицај! Ипак, размишљао је он с неком досадом, она није наша и ми не можемо сњом располагати. Ализаложник... заложник би можда био готов понудити. Да видимо.... Овом се речи свршава друга радња брилијантске драме — — — — —• — —•

Између краја другог чина и почетка трећег, пролази једна ноћ. Време — подне другог дана. Унутрашње собе за спавање у гостионици Граидпола заузели су супрузи Ташовића. Завежљаји и путничке торбе готове су за пут Мас1ате узела је на себе бригу о пледу, горњем капуту и т. д. осем кожне кутије са гравираном Фирмом на њој ,, Клерк и синови,« коју она није видела, јер у овом моменту она је била у столу под кључем њеног мужа, заузетог у другој соби са прегледањем рачуна гостионичара док је ^агдоп - еп - сће Гочекивао наплату истог. МопзЈеиг улази у собу за спавање и тас1ате даје му своју кесу с којом се он враћа натраг, наплаћује по рачуну само за једну ноћ проведену у гостионици, даје уобичајену напојницу и смешта кутију с нанисом »Клерк и синови 1( у џеп. Затим силази заједно са женом низ степенице, помаже јој да седне у каруце, даје јој потребна обавештења, која она потпуно разуме, о засебном купе-у и уговоривши да се нађу на платФорми по могућности много пре одласка воза, он подиже капу; тас1ате иде на станицу а он прелази улицу и иде к Странду. И тако они нестају из памети свију с којима су имали односа у гостионици, као људи који су данас овде, а сутра отишли и који нису никог узнемиравали и довољно разделили напојнице. Њихова имена можда су тачно уписана у књигу посетиоца а можда и не. Они су отишли и у хотелу их више нико не зна. На Странду Павле позове кочијаша и дође до угла улице на којој се налазе побочна врага нанцеларије Галејбера. Управник Галејбера био је до некле задовољан што га је видео; може бити да би са чисто трговачког гледишта био још више задовољан. Павле Ташовић одмах преће на ствар: — Ја имам мало времена, — рече он,Дошао сам да платим свој цуг. Управник Галејбери поклони се. — Није тако хитно, — рече он у шали. — Извините, — одгово{}И Павлб, — хитно је. Ја одлазим у Русију. Већ сам и билет узео, а ево узетих сто Фунта. Нису ми нужни али ипак вам захваљујем.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

Тада управник Галејбери као мало сажаљиво нружи своме клијенту кутију са брилијантском огрлицом. Њему до душе дође мисао у главу е да ли му је дужност да извести овог господина, да његова огрлица очевидно одговара дупликату, за који господа »Клерк и синови" нуде 8000 Фуната. Али рашта да он гура у џеп рус-ком трговцу такву суму, а да не добије за овај извештај ни парића. Не, овај је случај пропао и квит. Али ипак, ако би странац хтео да прода... Док је он занеколико тренутака био занет овим размишљањем, његов клијенат пажљиво је увио кожну кутију, затим је развио и пробао да угура у један од својих побочних џепова. — Незгодна ствар за џен. — примети му управник Галејбери, показујући природно интересовање за с.удбу брплијаната. —■ Веома, — промумла странац мрштећи се. — И ови брилијанти нису осигурани, — додаде он развлачећи прсник и паштећи се да смести кутију у потајни џеп на грудима. — У овом џепу, — објасни он, — ја увек носим драгоцености, али ту су ми новци реб!;о! Она је сувише велика. Ваља ми смислити.... Кутија с натписом „Клерк и синови" лежала је у задњем џепу његовог капута, где није ни покушавао да смести кутију с брилијантима. Он пође на излазна врата. •— Веома је опасно путовати са тако драгоценим стварима — лукаво примети управник Галејбери. — Да, размишљао је Павле Ташовић и застаде. — Али то је за моју жену. Па шта да радим ? Он мало размисли, затим слегну раменима и рече : ја би их продао кад би нашао купца. Какав случај! Каква прилика ! — Видите — рече управник као бајаги замишљен, —ако би ја. .. хм... могао помоћи. — Захваљујем вам, — ирекиде га Папле и, брзо погледавши на зидгш сат, запита, је ли тачан? — За пет минута иде напред, —■ био је одговор. — А мени је тако хитно ! Идем па шта буде; премда.... и Павле застаде, држећи руку на браву од врата, — ја држим да је ваш савет добар. Опасно је путовати са овим бриљантима и живот је скупљи од њих. — Сасвим тако, — брзо додаде управник. — Па колико их цените? — Ах, драги господине; за велику суму, — одговори Павле. — Седам хиљада Фуната, — ни једне паре мање. Управник климну главом. — Кад би топвјеиг казао пет или шест, још би се могли погодати. Али седам!.... — Ево шта је ! ■— осмехну се Павле. До поласка воза имао бих још гдешго да посавршавам. Можда ћу и наћи кога било, у хотелу могу ме упутити на купца, или... —• он погледа на сат — у нашем посланству. И, отвори врата.... Но у том кратком међувремену експерт — оцењивач реши се.

СТРАНА 325

— Један минут господине, — рече он невољно подижући глас, — цена. је велика али ћу купити бриљанте. — Добро, — пристаде Рус, — а ја ћу жени за рођен дан место огрлице поклонити новгде. Али, сотте је сшв 1;гбз ргевзе, ми смо обојица људи раденици, па зато свршавајмо посао одмах. — Одмах, — прихвати купац и седе да спреми чек, док је Павле писао признаницу. —- Али, — кликну последњи, — како ћу добити новце са овим чеком? Ах, очекните... ваш банкар. — Онај исти код кога смо били јуче, — прекиде га досетљиви управник. Због величине суме, ја ћу и сад поћи с вама.. — Веома сам вам захвалан, — рече Павле, — мене ту на углу чекају кола. И тако обојица пођу у банку, где се чек исплати у банкнотама. — Њих је лакше сместити у потајне џепове, — примети Павле, — него кутију, и, опростив се са управником он седе у кола и оде. Управних Галејбери остаде да проћаска са својим пријатељем директором банке, али му не новери целу историју са бриљантима; он му је само рекао, како је тога дана свршио добар посао. и поздрављајући се, они се растану. У својој канцеларији за издавање зајмова, управник Галејбери прочита циркулар Клерк и синова, разгледа брилијанте, смести кутију у касу осигурану од ватре, па како је имао неколико хитних послова, који не трпе одлагања, он остави посету магазина „Клерк и синова" отпрплике за један сат. Но после једног сата, т. ј. у три сата и 30 минута немогав напустити канцеларију, он телеграФипге мистер Пенгаму и замоли га да буде добар доћи у његову канцеларију кад сврши посао и извести га, да ако не могне доћи, онда ће он, управник Галејбери, доћи к њему у 10 сати и 30 минута изјутра. Управник Галејбери упути се кући, трл>ајући руке од задовољства при помисли, да су чистих хиљаду Фуната баш као у његовом џепу. Веома срећан дан. •— — —

Било је око 1 сата и 15 минута, кад је као што смо видели, Павле, пажљиво метуо банке у унутрашњи џеп прсника и опростив се са управником Галејбери, ускочио у кола. Било је 1 сат и 30 минути кад је Иавле Ташовић изишао из кола на БондСтриту у магазин Клерка и синова, држећи у рукама повећи пакет. — А, господине Пенгаме, — ускликну он —те У01С1 епПп! Да нисте очајавали? — О, ни једног тренутка. Мистер Пенгам био је одвећ љубазан. — На ствар дакле. Немам времена. ја хитам. Ево новаца — пет хиљада у новчапицама. Је ли толико? — Са свим, — одговори господнн Ценгам, предавши новац касиру и нредузе писати признаницу. — И, — продужи Павле — вадећи из џепа кутију „Клерк и синови," то је ваше.