Policijski glasnik

СТРАНА 174

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 19

начинити брану, чији Ке средњи део бити иокретан за иропуштање воде ка појилу. Ово решење начедства одобрио је Министар унутрашњих дела решењем од 11. августа 1904. год. НЛ« 22187. По изјављеној жалби, Државни Савет одлуком својом од 22. Фебруара 1905. год. № 913. огласио се за ненадлежног, аошто су решења Министрова, донесена на основу чл. 37. закона о водама, извршна и не иодлеже даљем расматрању. м. В.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Докле је „Полицијски Гласник" био прицатно издање, обрађивана је у њему рубрика »Поуке и обавештења, (< у којој су расправљана разна питања из административне службе и објашњаване поједине законске одредбе. Од кад је »Полицијски Глаоник« прешао у својину Министарства Унутрашњих Дела, као службени орган његов, горња је рубрика напуштена, јер се налазило, да је незгодно давати службена обавештења и за оне конкретне случајеве, који стоје код појединих власти, и о којима тек има да се донесе одлука, пошто би то била нека врста прејудицирања тих случајева, под претпоставком, да би они могли бити предмет жалбе самоме Министарству. Како, међутим, уредништву стиже знатан број ових питања како од појединих полицијских и општинских службеника, тако и од самих општинских судова, оно је решено, да ову рубрику поново заведе и обрађује, само, наравно, што та обавештења не треба сматрати као службена обавештења Министарства, и узимати их као обвезна, него само као приватно мишљење уредништва. Понављамо, у намери да се полицијским оиштинским службеницима, који се баве применом разних закона, објасни сваки заплетенији и нејаонији случај, са којим се они могу срести у евојој служби а у границама своје надлежности, уредништво ће давати одговоре на сва она питања, која су нераздвојна од службе полицијских и општинских власти, само што те одговоре треба сматрати као лично мишљење уредника или кога члана његове редакциЈе, а никако као службено обавештење Миниотарства. Како смо из питања, која стоје пред нама приметили, да многи нитају и за такве ствари, које нису у вези са самом службом полицијских и општинских органа, него се задовољава или просто љубопитство или какав рачун ван службе, као н. пр. »како ће се овршити овакав и онакав снор, који се води код суда«, или »како би се расправило на суду то и то пигање ?® и т. д. то изјављујемо, да на таква иитања не можемо давати одговоре, јер би то ишло на штету оних питања, која потичу из саме службе полицијске и општинске. Нема спора, да ће бити многобројних питања, која су већ раније расправљена, те би згодно било да их само упутимо на дотичне бројеве »ПолицијскогГласника® у

којима су та обавештења изашла, али како ми не знамо, колико су у којој општини сачувани бројеви приватногаиздања овога лиота, ми ћемо одговарати изнова и на ова питања, пошто она не би ни била чињена, да су свима позната. На питања, пак, којаједном објаснимо од сада у листу, нећемо се више враћати. За сада имамо пред собом ова питања. I Суд општине рибарске, актом својим од 12. априла ове год., гшта: »Буџетом ове општине за 1904. год. предвиђено је на име хонорара општинском поштару 120 динара. При прегледу буџета од стране г. Министра Финансија, ова је позиција избрисана. Али, како је г. Министар Финансија расписом наредио, да се за, ове случајеве могу тражити накнадни кредити, одбор општински донео је одлуку, да се горња сума исплати поштару из приреза општинског, који је одељење крушевачко прикупило за раније годипе, и који није био предвиђен буџетом општинским као приход за 1904 год. Ту своју одлуку одбор је поолао на одобрење г. Министру у своје време, али он је исту одобрио тек у овој години. Како су, међутим, рачуни за прошлу годину закључени, а у овој години нема покупљенога приреза из ранијих година, то настаје питање: одакле ће се исплатити оних 120 динара, и може ли то бити од редовнога приреза или које друге позиције ?" На ово питање одговарамо: Ако нема општинске готовине, или ако овогодишњим буџетом општинским није иредвиђен вишак прихода, онда се ових 120 динара не могу исплатити, и ако стоји одлука одборска па и одобрење г. Миниотра Финансије, јер би то било на штету редовних издатака за ову годину. Ако се, међутим, у току године покаже уштеда на којој позицији расхода, или покаже какав приход који буџетом није предвиђен, онда се отуда може учинити исплата, пошто се претходно ови извори покажу г. Министру Финансија, и он измени своју ранију одлуку о томе, и нареди исплату из предложених позиција. II Суд општине топогшчке, актом овојим од 7. априла ове год. службено пита: „Расписом г. Министра Финансија од 10. марта ове године ПрБр. 6(515. наређено је, да се све суме примљене у току ове године, књинсе прво у отплату текућег пореза, па тек по исплати овога наплаћује дуговани по реду година, за које се дугује. Многи од оних, који продају штогод од свога имања, а нису платили порез за раније године, користе се овим расписом, па плате порез за прво и друго тромесечје ове године, и онда траже уверење како су за ову годину измирили порез и ' тако потврђују тапије.

Да би се стало на пут изигравању чл. 100 закона о порезу, моли се уредпиштво да изволи објаснити шта треба радити?" На ово питање одговарамо: У чл. 100. закона о порезу јаоно стоји, да онај, који своје имање преноси на другога, мора поднети доказе, да је платио порез како за текућу, до дана преноса, тако и за раније године, и према томе у уверењима, која суд издаје о плаћеном порезу, треба увек назначити н то, за које године пије порез плаћен, па ће се тако стати на пут изигравању закона. III Један онштински гшсар пита: „По таксеној тариФи нод ТПБр. 1. за сваку писмену молбу или протоколарну представку, треба наплатити по 0-50 дии. таксе у маркама. У истој тарифи бр. 96 до 98 означено је, шта општинске власти имају да наплаћују у корист своје касе у новцу а шта у маркама, али тамо не стоји: треба ли за молбе и предсгавке код општинских власти наплаћивати по 0*50 динара у маркама. Моли се уредништво за објашњење: треба ли и код општинских судова наплаћивати ову таксу од 0'50 дин. или не. јер се сада код неких наплаћује, а код неких не. <( На ово питање одговарамо : Као што је јасно речено у чл. 25. правила за извршење закона о таксама, од 3. маја 1897. год. ПрБр. 10442, разне представке, молбе, жалбе и т. слично, упућене општинским властима, не подлежв плаћању таксе у маркама нити у опште општински судови наплаћују другу таксу по закону о таксама сем оне, која је прописана у т. 98. такс. тарифе и оне у тач. д. §. 23. грађ. суд. посгупка. Дакле, оне општине, које наплаћују таксу од 0-50 дин. за молбе и жалбе, било у таксеним маркама било у новцу, врше једну незаконитост.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

Т Р А Ж И С Е Драгољуба сина Ђорђа Карастојановића из Мађера у срезу ражањском, неотадо је 26. пр. м-да. Он је стар 17. год., средњег раста, смеђ, у сукненом сељачком одеду, на ногама има опанке, а на гдави шајкачу. Преиоручује се свима подицијским и општинским вдастима да потраже Драгољуба и у случају пронадаока упуте га начелн. среза ражањеког о позивом на Бр. 4614. АБр. 7 47.

СКРЕЋ.Ж СЕ П1ЖЊА У држагаој нланиии „Јухору«, у срезу темнићоком, на меоту званом „Јекин клин 9 , 14. марта ове године нађен је леш једне женске, који је се почео у толикој мери да раопада, да ое од личног опиоа могло само то угврдити: да је дотична особа имала 20 — 2 л година,