Policijski glasnik

БРОЈ 26

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 203

се налазе прописи о ислеђењу чиновмичких кривица у службеној дужности, због којих чиновник може бити ставл>ен под суд, — атосупрописи §§ 48., 49., 56. зак. о чинов. грађ. реда и § 150. крив. суд. пост. нису доведени у сагласност са иоменутом уставном одредбом. Отуда настају контроверзна мишљења у овим питањима и дискусија, због чега она и јесу важна и заслужују пажњу. Одлуком опште седнице Касационог Суда од 4. августа 1893. № 4961, о овоме питању — ислеђењу чиновничких кривица по тужбама нриватних лица због повреда приватних права, о којима говори члан 28. устава, решено је: Ђ да је ирема члану »28. уст ава дужан суд сваку ириватну Ђ тужбу у случајевима ириватних аовреда. „арава у аостуиак иротив чиновника, зва„ничника, и т. д. узети и даље извидити Ђ и судити, не тражећи претходно коми„еијско ислеђење по закону о чиновни„цима грађанског реда". Из ове одлуке Касационог Суда јасно се види: да је за ислеђење по тужбама приватних лица против чиновника због повреда приватних права у званичној дужности, једино иадлежан првостепени суд, а не комисија која се саставља по прописима § § 48., 49. зак. о чинов. грађ реда. Значи дакле да се одредбе §§ 56., 48., 49., зак. о чин. грађ. реда и § 150. кр. пост. у аогледу на тужбв које поједина приватпа лиц а пред ају с уду проти в чи новника због повр еда приватних п]зава вршењем службене дужности, не могу применити на бве тужбе. Ово се види са свим јасно из цитиране одлуке Касационог Суда, из речи: »дужан суд сваку „приватну тужбу у случајевима приват»них поврвла. тт рдвп. у поптупа к »уз^ГГпжање извидити, не тражећи ирет»ходно комисијско ислеђење ао закону о »чиновницима грађанског ред а". Ну, овде и лежи сва тешкоћа, која се у практици опажа, због чега и јесте ово питање спорно и изазива дискусију. Цитирана одредба члана 28. устава и сувише је генерална. Она обухвата чиновнике свих струка, изузев војне, председнике општина, кметове, општинске час.нике, које могу тужити суду непосредно поједина приватна лица: »ако су у својем службеном раду повредили њихова права«. Али кривице чиповника због повреда приватних права за које могу бити тужени суду на основу ове уставне одредбе, могу бити веома различне природе. Ове приватне повреде права, о којима је реч у члану 28. устава варирају према самој струци у којој је дотични чиновник који је каквом својом противзаконом радњом у службеној дужност повредио права каквог приватног лица, које га је због тога оптужило непосредно суду. На основу ове уставне одредбе можс бити оптужен суду сваки чиновник за повреду приватних права у службеној дужности од стране појединих приватних лица, чија су права, по њиховом тврђењу, повређена. На пример: оштећено приватно лице подн^ло је тужбу суду против каквог Финансијског чиновника, што је извршујући члан 5. зак.

о држав. трошарини, наплатио од њега већу трошарину него што је по закону требало, и вишак задржао за себе, дакле учинио кривицу из § 114. кр. зак. Директор какве гимназије може 5ити тужен суду по члану 28. устава од појединих приватних лица, ђачких родитеља што им је наплатио школарину, па исту употребио на своју корист; појшцијски чиновник који изврши у службеној дужности наилату каквог примања од прив. лица, па новац задржи за себе; и г. д. и т. д. Према одлуци Касационог Суда коју смо изложили, суд је дужан: „узети у поступак ове тужбе приватних лица и даље извидити: »не тражећи претходно комисијско ислеђење по зак. о чнновн. грађ. реда". И доиста у практици тако се и ради. Суд предаје ове тужбе иследном судији, који на тај начин постаје универзални иследник за све кривице чиновника по тужбама приватних лица због приватних повреда права, и ако су Функције иследног судије по крив. суд. поступку лимитативно одређене у глави XVI крив. пост.: за судско дослеђење и прилрему за коначни претрес; даље за ислеђења која суд врши кад се дело пред судом појавило, — § 201. кр. пост.; кад има да се иследи још какво дело оптуженог који је под судом — § 209. ист. пост. и за ислеђења у случајевима § § 22., 23., 24., 25. кр. пост. Ну, за извиђај по тужбама о којима говоримо, у случајевима које набрајамо, потребан је преглед званичне радње оптуженог чиновника; његових новчаних књига у којима се заводи пријем издавање новчаних сума; рачуна, докумената. а често пута и специјално познавање саме струке у којој је оитужени чиновниккоји је учинио кривицу због које је тужен суду, и самих специјалних административних односа у истој. Како ће се дакле поступити у овим случајевима? По §§ 5. и 51. кр. пост. иследнавласт дунша је да се пре свега увери да ли постоји казнимо дело, да пронађе учиниоца и да прибере доказе како оне који служе за окривљење тако и оне који служе за оправдање кривца. Али како ће иследни судија моћи да утврди постојање дела утаје, ФалсиФиката књига и т. п. у изложеним случајевима, док се претходно не прегледају књиге, документа, каса и у опште рачуни оитуженог чиновника, за који је преглед потребно нарочито стручно лице, комесар главне контроле, или друго какво административно лице из саме оне струке у којој је оптужени чиновник. У случајевима које смо поменули, иследник се дакле мора обр.чтити било Главној Контроли или министру у чијем је ресору оптужени чиновник, са тражењем да се изврши овај претходни извиђај и ове претходне констатације које се односе на само постајање дела, на основу којих ће судија моћи продужити даљу истрагу, ако јој има места, узети на одговор оптуженог чиновника и т. д. Док се то не изврши, т. ј. не утврди претходно постојање самог кривичног дела, иследни судија по поднесеној приватној тужби неће

моћи ни на одговор узети оптуженог чиновника, нити би то било оправдано, јер тужба може бити неистинита и неверно представљати радњу оптуженог чиновника, нарочито ако садржи непотпуне или никакве доказе. Зашто онда потрзати одмах на саслушање код суда тако оптуженог чиновника по поднесеној приватној тужби и излагати га јавном бламажу, кад његова невиност још није у питању ? Сме ли се у опште тако и поступати у овим случајевима? Ово, као што смо казали, нарочито важи за оне тужбе које поједина приватна лица подносе суду против чиновника и општинскмх часника на основу члана 28. устава, у којима се представљају кривична дела утаје, послуге и ФалсиФиката. Приватно какво лице, на пример, оптужило је непосредно суду полицијског чиновника који ради на извршењима и рукује касом, да је извршио наплату каквог примања и наплаћену суму утајио, подносећи за доказ признаницу оптуженог чиновника из које се види да је наплата дотичне суме доиста извршена. Хоће ли иследни судија коме је дата у поступак таква тужба узети одмах на одговор оптуженог чиновника, саслушавати га, или ће требати да се према § 51. крив. поступ. претходно утврди само постојање дела утаје? Разуме се, да ће иследни судија морати у овоме случају^да утврди претходно само постојање дела утаје, а да се то утврди мора се извидити: да ли је доиста наплаћена сума предана каси, проведена кроз књиге и у опште прегледати званична радња оптуженог чиновника о овој наплати. Али је за овај преглед касе и књига оптуженог чиновника нужно стручно лице, комесар Главне Контроле. месни рачуноиспитач или друго какво лице које је надлежно за овај преглед, и иследни судија мораће у овом случају да се за овај преглед обрати са захтевом било Главној Контроли, било претпостављеној административној власти оптуженог чиновника, како би се испитала истинитост тужбе и поднесених доказа. Мора дакле бити опет неког претходног административног ислеђења било на онај начин као што прописују § § 48. и 49. зак. о чин. гра1). реда: преко комесара кога министар одреди, једног или више, према величини кривице, било Главна Контрола ако се тиче прегледа касе и рачуна оптуженог чиновника. Ми сматрамо даје надлежни министар у првоме случају, дужан да се одазове одмах судском захтеву, у циљу поступка по § § 48. и 49. зак. о чинов. грађан. реда, ако се тиче каквог ислеђења које иследни судија не би био у могућности сам да изврши без претходног извиђаја административним путем. (свршиће се) .. ♦ . ■ БЕРТИЛОНАЖ И ДАКТИЛОСКОПИЈА (НАСТАВАК) Што се мене лично тиче, ја верујем да би картон са живим сликама и отисцима прстију, без мерења и Фотографије, био најбољи, најјевтинији и најкориснији «.