Policijski glasnik

СТРАНА 204

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 26

Д-р. Оловиц, професор научне подиције у Мадриду, пише Локару поводом дактилоскопије и бертилонажа, ово : Пошто сам класифицирао неколико хиљада дактилограма дошао сам до уверења, да је дактилоскопија најбоља метода идентиФикације за женске и малолетнике, као и у случајевима кад треба утврдити да ли извесна личност јесте или није она која одговара редигованом опису, али кад је реч о манипулисању са већом масом картона, дактилоскопија захтева нова усавршавања, која ће отклонити неке узроке заблуда и тешкоћа на које сам наишао у класиФикацији употребљујући методу Висетиха. која ми изгледа најбоља од свију за које знам. Ја мислим да је будућност у дактилоскопији, комбинованој са најнепроменљивијим и најтачнијим саставним деловима Бертилоновог система®. 1 ) Изложени цитати не доказују само недоследност г. Лазаревићеву, већ у исто доба још и откривају једну његову, мало незгодну особину. Кад је г. Лазаревићу било потребно, да са мишљењима Др. Локара, Др. Миновића, Др. Оловица прида што већу важност дактилоскопији на штету Бертилоновог система, онда су они били признати в стручњаци 2 ) и зналци антропометрије и свих других система за идентиФикацију, чији су радови на томе пољу врло цењени«, а кад смо се ми позвали на ове исте стручњаке да поткрепимо наше мишњење о будућој методи идентиФикације, онда г. Лазаревић налази да су »ови махом Французи, те се с тога већ у напред могло претпоставити, да ће као санародници Бертилонови имати лепо мишљење о његовој методи«. Извините, драги г. Лазаревићу, али ово и сувише личи на ону народну: »У нашега ка.де Ако су Др. Локар, Др. Миновић и Др. Оловиц били »познати зналци«и беспристрасни »стручњаци« за вашецитате, онда су несумњиво такви морали остати и за наше, пошто смо и ми и ви наведене цитате узимали из једног истог извора Др. Локарове расправе: Данашња одељења идентификације и интернационални картон с( . Али, да пођемо даље.

Ј ) Поред Др. Локара, Др. Миновпћа и Др. Оловица, ми смо се још позвали на мишљења Др. Стокиса и Др. Бершера. Први је Белгијанац и велики присталица дактилоскопије, али ипак предлаже да се будући интернационални картон комбинује из отисака прстију по методи Висетиховој, живих слика, описа особених знакова, кратких биографских података, а према потреби и ФотограФије. Др. Бершер је Француз и присталица је Др. Локаровог мишљења. Ево шта он вели : (( Ми, дакле, дршимо, као и Локар, да интернационални описни картон не може бити искључиво дактилоскопски; он мора у интересу што веће гарантије, бити много потпунији. Антропометрија, ФотограФија, а нарочито живе слике не смеју ни у ком случају изостати са једног оваквог картона". 2 ) У свом одговору г. Бакићу на критику његове (( Дактилоскопнје и г. Лазаревић вели ово : (( Тим стручњацима мора се поклонити вера, како у погледу разумевања обеју метода, у толико пре, што се и сами приврженици антропометрије врло често позивају на њих и њихове радове, јер су ти стручњкци Др. Грос, Др. Отоленг, Др. Локар и Др. Миновић поред осталих других.

Резимирајући наше мишљење о бертилонажу и дактилоскопији, г. Лазаревић завршује овим речима: »Узмимо, да су баш и тачна та тврђења у колико се односе на антропометрију, али замерке против дактилоскопије никако не могу опстати«. Наше мишљење о добрим странама дактилоскопије г. Лазаревић је без приговора акцептирао, а кад је реч о добрим странама Бертилоновог система он, као што се види, само претпоставља. Међутим, на стр. 11. његове »Дактитоскопије« стоји ово: »Алфокз Бертијон, шеФ одељења за идентиФикацију у Паризу појавио се са својом методом 1879. године. Његова методапо својој савршености, тачности и уиотребљивости далеко је измакао испред свих напред поменутих. Прецизна је и основана на математици , а и класификовање картона, као и њихово проналажење у раФовима иде доста брзо". После овога остављамо самим читаоцима да цене колико је г. Лазаревић доследан и са колико озбиљности улази у писање стручних расправа. На нашу примедбу, да данашње класиФицирање дактилограма није једнообразно у свима одељењима за идентификацију, и да је то сметња интернационалној размени картона, г. Лазаревић нам просто одговара да то није никаква сметња, и да свако одељење примљени картон са отисцима прстију може понова класифицирати по својој методи. У место сваког одговора исписаћемо овде речи једног од данашњих највећих поборника дактилоскопије, Др. Стокиса, судског лекара из Белгије, који у својој расправи: » Судска идентификација и интернационални лични оиис. к3 ) поводом ове ствари вели: »Разни начини класиФикације, који се употребљују у појединим земљама, доиста су једна мала практична незгода, која произлази услед одсуства споразума, али која се може отклонити на једној међународној конФеренцији®. Г. Лазаревић нас и овом приликом уверава, да се у класиФицирању картона огледа преимућство дактилоскопије над бертилонажом. Изгледа, према овоме, да г. Лазаревић није озбиљно ни читао нашу расправу »Бертилонаж и Дактилоскопија к , јер да је то учинио, нашао би у 14 бр°ју »Полицијског Гласника к ово : »После свега што смо до сада казали о разним методама идентиФИковања и о њиховим добрим и незгодним особинама, није тешко увидети да будућа метода идентификације не може бити ни фотографија, ни живе слике, ни боја очију, ни спољашњи знаци, ни антропометрија, већ једна комбинација свију овихметода, којој Ке отисци ирстију служити за класификацију, Фотографија и живе слике за изналажење криваца у бегству, а све ове методе скупа за што поузданије констатовање неоспорног идентитета к . Овом приликом морамо да констатујемо и још једну незгодну особину г. Лазаревића. 3 ) Кеуие с1е иго'1 репа1 е1 Је сптшо1о§1е, Јк 1 и 2/1908.

И ако смо ми у нашој поменутој расправи отворено казали што мислимо о свима данашњим методама идентиФИкације, па и о дактилоскопији ; и ако ово наше мишљење иде у прилог дактилоскопије, ипак г. Лазаревић очигледно покушава у своме напису, да нас представи као неког слепог приврженика Бертилоновог система и противника дактилоскопије само с тога, што смо потпуно објективно цеиили и добре и рђаве особине ових обеју метода. Ми не знамо зашто је ово лотребно г. Лазаревићу, али је неоспоран Факт да смо ми о дактилоскопији писали у »Полицијском Гласнику к из ранијих година, ире него што је г. Ларазевић у опште и помшпљао на писање. За нашу опаску, да још није тачно утврђено, услед недовољности садање праксе, да разноврсност нацрта отисака иде у бесконачност,и да се у већој маси дактилограма могу наћи више њих са истом Формулом, г. Лазаревић вели да је ироизвољна. Варате се, драги г. Лазаревићу. Ми никад и ништа не пишемо на памет, нити само да се каже да смо писали. Ви »сматрате за дужност к да критикујете једну стручну расправу о бертилонажу и дактилоскопији, а нисте сматрали за потребно да претходно прочитате чувено Бертилоново дело: » 1п81гисИопа ЗгдпаШгдиез к , које служи као основ свима данашњим делима и расправама о идентнфикацији. Да сте, пак, ово учинили, нашли бисте на стр. XVI овог дела и један овакав пасус: »Неоспорно је, на жалост, и поред брижљивих испитивања Франциса Галтона у Енглеској, да нацрти (реч је о нацртима отисака прстију) сами собом не представљају елементе довољно разнолике, да би могли послужити као основ репертоару од неколико стотина хиљада случајева". Ово исто, само много опширније и јасније, налази се и у извештају академика Дастра Париској Академији Наука, о коме је било говора у нашој расправи. Ево шта вели Дастр: »Је ли дактилоскопија простија од антропометријског мерења? Број дактилоскопских описа, као што смо казали, неограничен је, и довољан за идентиФикацију популације, много веће од ове која данас живи на земљином глобу. Број могућних дактилоскопских комбинација, већи је од броја разноликих индивиду-а. Не постоји, дакле, никакав математичкп разлог за веровање, да два лица могу имати исте дактилограме на свима прстима, т. ј. да могу имати исту дактилоскопску Формулу, која би онемогућавала утврђивање њиховог идентитета. Баш на против, ако се посматра најобичнија Формула, т. ј. она која се употребљује за четири опште Форме отисака прстију (метода Висетихова), могу се за десет прстију добити више од милијуна остварљивих комбинација, т. ј. индивидуалних Формула, а то је више него што је потребно за идентиФиковање свију злочинаца старог и новог света Ово је тачно у теорији, али се у пракси мора водити рачун о могућним понављањима. Природа може одрећи да произведе све комбинације од четири дакти-