Policijski glasnik

СТРАНА 206

ВРОЈ 26

— Кад вас је господин професор по повратку лозвао к себи, да ли сте били јако погружени? — Јесам, господине. Тако што несрећно није ми се десило за све ово дуго време од када сам овде. Скоро ме је оставила свест, господине. — И то сам чуо. Где сте стајали, кад сте се тако слаби осећали ? — Где сам стајао. господине ? Па, тачно, овде у близини врата. — То је чудновато ; па што сте онда сели у ону столицу у ћошку ? У таквим случајевима седа се на прву, најближу. столицу, а не иде се преко собе. Што сте прошли поред других столица? — Не знам господине. Нисам о томе мислио где ћу сести. — И ја не верујем, господине Холмсе, да је он то учинио с намером. Изгледао је врло рђаво, са свим скрушен. додаде проФесор. — А кад је господин отишао, да т сте дуже остали овде ? — Највише један минут : док се нисаа мало освестно. По том сам закључао врата и отигаао у своју субу. ■— Сумњате ли ви на кога? — Ох, ја се не смем усудити да тако што кажем. Ја сам уверен да ни један господин са универзитета није у стању учинити тако што год. Не, то не могу ни замислити. — Хвала вам, довољно је, рече Холмс. — Уморен саслушањем одахну слуга и већ је био код врата, кад му Холмс до викну: — Само још једно нитање! Овој тројици студента, које послужујете, нисте, ваљда, ништа помињали шта се догодило? •— Не, господине; ни речи. — Нисте, можда, ни једнога ни срели до сада? — Нисам, господине. — Добро. Хоћемо ли, господине проФесоре, дз идемо мало даље, ако вам је по вољи. Изађосмо у двориште и видесмо да су осветљена сва три прозора једаи више другога. —• Ваше су све три тичице у својим гнездима, рече Холмс. Вид'те! шта је оно ? Један изгледа прилично узнемирен. — То је био Индијанац. Његока црна сенка показа се на један пут на завеси. Оп је ишао тамо амо по соби. — Ја бих радо загледао у све те три собе. не бих ли у неколико упознао њихове становнике, рече мој пријатељ. Да ли би то било могуће ? — Без икаквих тешкоћа, одговори научењак. Пошто је овај део зграде врло стари и сматра се као антнчка реткост, то није ништа необично кад који посетилац у пролазу загледа и одаје. Ходите са мном, ја ћу вас тачно провести. — Али молим вас, не помињите само ни једноиме! рече Холмс кад смо закуцали код Гилхриста. Један висок, плаве косе, танка стаса младић отвори нам врата и поздрави нас добродошлицом, кад

смо му рекли циљ свога доласка. Соба језаистабила леп остатак средњевековне архитектуре. Холмс се толико одушевио тиме, да је хтео да учини мали нацрт собе у своме бележнику. При том му се скрха плајваз, те мораде позајмити други од господина Гилхриста. а најзад га замоли и за ножић да би могао и свој плајваз зарезати. Исти му се малер десио и кад смо били у соби индијанчевој, приликом цртања његове собе. Рас је био миран, млад човек, малога раста и имао је крив нос; изгледао је нешто накриво насађен и очигледно је био расположен кад је мој пријатељ свршио са својим архитектонским студијама. Ни у првом, ни у другом случају нисам на Холмсу могао приметити да је наишао на траг који је тражио. Трећем студенту изгледала је наша посета са свим незгодна. Кад смо закуцали, у место да отвори, упита нас шга хоћемо, и кад смо ми објаснили, он се само извика. „То ме се не тиче ништа, па ма ко ви били. Идите бестрага ! Сутра мн је испит и ја нећу да ме нико узнемиравева' < . — Грубо створење, рече наш вођа, црвен од љутине, кад смо пошли низа степенице. Наравно, да није знао да сам ја ту, али у колико је његово понаш>>ње неучтиво, у толико је, с погледом на ову ствар, и подозриво. Холмсов одговор био је чудноват. — Можете ли ми тачно рећи његову висину ? Упита он. (наставиће се) Превео с немачког Д. В. Бакић.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I. Суд општине нланиннчке, актом својим Бр. 948. пита : »На основу § 326. казн. закона, суд општине планпничке, као месна полиц. власт у овоме месту, под № 817. од 22. маја тек. год., издао је наредбу овд. механџнји, до кога времена према месним приликама сме увече држати каФану отворену, а тако исто и овд. грађанству, да после прописаног времена не сме нико остати у каФани. И да ће и механџија и грађани за противно поступање бити кажњени по § 364 тач. 5. и 6. казн зак. од 10—50 динара. Механџија је на ову наредбу изјавио жалбу начелнику среза бољевачког, и он је актом својим од 1 VI. 908. г. Бр. 6553. еаошчтио овоме суду, да поменуту наредбу не одобрава, не позивајући се на законскп пропис на основу кога то чини, већ само разлогом, што општ. суд није имао права на основу § 326. казн, зак. издати наредбу, док је иретходно не одобри среска власт. Суд општине планиничке пита: 1. Да ли имају права среске полиц. власти, да ниште наредбу општинских

судова, које као месне полиц. власти издају у својој општини где нема у месту среске полиц. власти, и ако имају права, то на основу кога зак. прописа. Како је ово питање потребно за све општ. судове, те да знају управљати се, то суд општине планиничке учтиво моли уредништво, да своје обавештење изнесе у једном од наредних бројева »Полиц. Гласннка«. — На ово питање одговарамо : Наредбе, о којима говори став други § 326. кр. закона, издају месне полицијске власти. Под месним полицијским властима имају се разуметп по чл. 94. и 95. закона о општинама и § 4. полицијске уредбе, општински судови, за сва она места где нема државне полицијске власти, или где ова није већ учинила употребу од права из чл. 41. зак. о уређењу окр. и срезова. Према томе, како у тој онштини нема државне власти, нити је ова о истом питању већ била издала своју наредбу, онда је тај суд био надлежан да изда наредбу у смислу § 326. кр. закона, и ова наредба не иодлежи нарочитом одобрењу среске власти. Њена умесност може бити предмет оцене само поводом жалбе и у смислу чл. 33. закон о уређењу округа и срезова, али не може бити поништена због тога, што није тражено претходно одобрење њено од стране среске власти. II. Суд општине александровачке у срезу добричком, актом својим Вр. 1005, пита: »Суд ово општински. пресудом својом од 27. марта 1907, год. Бр. 579. — казнио је извесно лице из села Крушца, за дело из § 375. под а. казнепог закона, са 10. — десет дана затвора; да заузету сеоску утрину одмах напусти, и да плати све трошкове око овог извиђања. Осуђено лице изјавило је жалбу па ову пресуду прокупачком првост. суду, и суд расмотривши овај предмет, — решењем својим од 2. маја 1907. год. Бр. 6086. одобрио је ову пресуду, само што је исту преиначио у толико: да се осуђени казни са 5 — пет дана затвора, што је осуђени и издржао. Осуђени је пак27. априла ове 1908. год. — сеоску утрину за коју је горњом пресудом био кажњен, — понова иоорао, и кукурузом засејао. Суд ово општ. према реФерату месног кмета, добавио је достављеног, узео га на одговор, па по извршеном пслеђењу, донео је и другу пресуду под Бр. 806. од 29. априла т. г. и у истој предузео строжије мере, пошто на именованог није утицала предња казна, и осудио га на 19 деветнајест дана за•гвора, и заузето земљиште да одмах напусти за сеоску утрину села Крушца. И на ову пресуду је осуђени изјавио жалбу прокупач. првост. суду, и суд расмотрпвши предњу пресуду, решењем својим од 4. маја т. г. Бр. 14588. — ионигитио ј е предњу пресуду под Бр. 806. наводећи у тексту решења, да нико не може за једно исто дело бити два иут кажњен, а како је осуј ен веИ једном за ово зау-