Policijski glasnik

СТРАНА 310

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 39

претњу и у дело ако не набави свих 3000 марака. За то удвоји снагу, не би ли дошао до траженога новца. Али готово сва мука би узалуд; успео је само толико, да му је један човек обећао, да ће му крајем године узајмити 3000 марака. 10. декомбра 1906. г. дође у стаи Б-ов жена А-ова и донесе му једно писмо од стране ђавола, које је у ствари писао њен муж. У том писму питао је »цар Луцивуге Б-а, зашто га тако дуго нема и за што није узео толику масу писама, које му је познатим начином слао, за то мора да плати 57 марака казне и да их пошаље на клупу код гробља. Он је сада имао да да пуномоћије жени А-овој, да она новац донесе ђаволу, а да њен муж нема више никакве везе с њиме. И то се писмо завршавало претњом: духови ће се крваво осветити, ако не пошаље тих 57 марака. Б. није имао више од 20 марака, и у великом страху даде их одмах жени, опуномоћивши је у исто време, да она у будуће буде посредник између њега и ђавола. Само ју је упитао, зар се као жена не плаши да иде ноћу по гробљу ? Она је одговорила, да се пе плаши, а добивши новац није однела на гробље у »ђавоље поштанско сандуче®, већ своме мужу. Идућих дана Б. се узалудно трудио да дође до новаца, да бн исплатио и оних осталих 37 марака. Пошто су му сви покушаји остали без успеха, он се обрати на А. с питањем, да ли би можда могао тих 37 марака да исплати ђаволу у ратама. Б. на то добије преко А-пве жене у пиому одговор, у коме »цар Луцивуге 11 пристаје да му остали новац исплати у три рате, 12., 15. и 22. декембра, али само то мора бити тачно, јер он зна шта га чека, ако му је новац милији него живот. Б. ни сада није могао набавити потребна новца. Да би доказао ђаволу, да он то не чини из рђаве намере, 16. декембра, 1У06. даде А-у 2.50 марака, последњи свој готов новац, да га овај преко жене испошље ђаволу; но А. је и тај новац употребио у своју корист. Међутим до!,е крај и свему овоме на тај начин, што је полицији доставио ову превару један човек, од кога је Б. тражио новаца, износећи му у каквој се огромној незгоди налази. Ну и сада се Б. толико плашио »освете и казне духова«, да је одбио давање ма каквих података истражноме чиновнику. На говор је био нагнан тек онда, кад му је чиновник казао, да он и иначе сам стоји у вези са духовима, те да ће и без њега моћи сазнати како је цела ствар текла. Тек тада је нестало у њега страха да ће тиме наљутити ђавола и потанко исприча све своје везе п обавезе. Вођеним ислеђењем противу А. утврђени су сви горњи наводи и најзад је осуђен за дело стицаја преваре и изнуде на шест месеци затвора и три године губитка грађанске части. Берлин 1908. Д. В. Бакић.

ПОСТУПАН ОПШТИНСКИХ СУДОВА У ГРАЂАНСКИМ ПАРНИЦАМА И ПОСТУПАК И35РАНИХ СУДОВА од Ад. Н. Стевановића, судије. Књига ова има задатак и тежњу, да општинским судовима омогући правилно и закону саобразно суђење грађанских спорова бар што се тиче Формалне стране ових. Ако узмемо у обзир тај Факат, да општински судови суде скоро две трећине грађанских спорова што их наш сељачки свет у опште има; ако се узме у обзир да су судије — кметови — махом неписмени; да су деловође, који руководе извиђајима и пресуђењем без потребне претходае спреме и положених испита, онда се мора признати, да је појава овакве једне књиге од неоцењиве користи. Она је још од веће користи по томе, што је начин излагања тако практичан, а стил тако популаран, да ће бити са свим приступачна онима, којима је намењена. Задовољити све захтеве Формалног закона у једном правном процесу, значи у пола омогућити и лравилну примену материјалнога закона. Колика је, пак, то корист и за наше правосуђе у опште и за властп, чијој оцени подлеже пресуде општинских судова, то ће знати и правилно појмити сваки онај, који је ма којим поводом био у положају да види, како су пррсуде општинских судова далеко од сваке Форме једнога таквог акта и скоро увек у сукобу са материјалнпм законима. Ми нећемо да разбирамо, да ли то баш увек долази услед неспособности, али признајемо, да бар две трећине погрешака имају свога извора у овој околности. Књига ова, као што рекосмо, свешће те погрешке на половину, ако општински часиици буду пажљиво проучили оно што она пружа, јер она пружа много више од свију оних написа, који су до сада у овоме погледу постојали. Она је први озбиљан уџбеник за општинске деловође и све оне, који се овим пословима баве, за правилну примену закона у грађанском судском поступку. На сваки начин, и ако је врло добро у опште уређена, има и она одељака, који су могли бити друкчије распоређени. Тако, говорећи у одељку о тужбама могло би се одмах ту нагласити, како се ова доставља парничарима, чије се место пребивања не зна, јер је она напомена на стр. 71. доста неуочљива, јер се писац држао реда из грађ. суд. поступка. Тако један општински писар, који већ има ову књигу, а има у општини случај § 364. грађ. суд. пост. није се умео послужити напоменом на страни 71. ове књиге, него је тражио лично обавештење од својих пријатеља, којима су ове ствари знане. Не можемо се, даље, сложити са одељком XXIV који говори о наплати такса. Тако, тамо се вели, да се сем оних такса из §. 23, грађ. пост. наплаћују код општинских судова и све оне таксе из

т. 1, 2, 3. 15, 19. и 30 зак. о таксама у маркама, а то међутим, није тачно. Није, тачно велимо, јер је по начелу постављеном у т. в. члана 1. закона о таксама, такса на писмене представке, као што су молбе, жалбе и т. слично, (т. I. тариФе) наплаћује само онда, кад се ове подносе др-лсавним властима ;, а никако и код онштинских власти. Даље, такса из т. 3. таксене тарифе не наплаћује се за уверења, која издају општ. власти, него она из т. 97. таксене тарифе и то у новцу. Што се тиче такса из т. 15, 19. и 20. таксене тариФе, за њих је г. Министар Финансија расписом својим од 17. априла ове год. ПрБр. 15584. наредио наплату и код општинских судова, али је, по нашем мишљењу, ово погрешка, јер се код општинских судова наплаћују само оне таксе које помиње одељак ж. зак, о таксама, као што се види из тач."98.' истога закона, јер да се је хтело друкчије, онда би се то изречно поменуло, као што је учињено за таксу из т. бр. 87, 87 а и 88. Али све ове напомене далеко су од тога да умање вредност ове књиге, и ми је топло препоручујемо свима општинским деловођама и писарима, свима осталим општинским часницима, као [и свима онима, који но природи својих послова воде честе спорове код општинских власти. Из предговора ове књиге видимо, да се писац носи мишљу даТ израдиЈи поступак за суђење иступних кривица. На сваки начин, и таква књпга не би била на одмет општинским часницима, али би ми саветовали писцу, да пре тога било у погодним чланцима, било у облику тумачења, популарише извесне одредбе из грађанскога закона, као н. пр. о својини, државини, куповини, продаји, кирији, накнади, застарелости и т. д. те да омогући и правилну примену материјалног права. Оваква књига била би допуна ове прве, и после њене појаве правосуђе код општинских судова добило би нов облик. Цена је књизи 2.50 дин. а може се добити код писца у Неготину а и по свима добро уређеним књижарама у Београду и унутрашњости. Димитрије С. КалајџиЂ.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине љуберађске, актом својим Бр. 1657; суд општине белушке, актом својим Бр. 780; суд општине александровачке (срез жупски) актом својим Бр. 3948, и деловођа општине бањске у срезу пчињском, питали су: „11о тачци 5. члана 109. зак. о општ. председник општ. суда изриче казну затвора од 24 часа, или новчано од 1—10. динара, за непослушност.