Prosvetni glasnik

ИОТАНИЧКА БАШТА У ВЕОГРАДУ

2 50 Потреба ботаничке баште већ је онда почела да ее опажа, кад је у некадашњи Лицеј уз нову групу јеетаствених наука унееена и ботаника, која може једино да се научи у ботаничкој башти или у иољу, а учење у нољу осим тога гато је непотпуно , стаје свакад и већег труда и дужег времена. Покојни Цукић Јверен о тој потреби, живо прихвати мој| предлог. овласти управу Велике Школе да потражи на Дорћолу удесан плац за ботаничку башту, а пошто то би урађено, нареди да се тај плац у плану Веограда кога премеравање би мало каеније- под управом г. Јосимовића предузето, иод именом ботаничке баште обележи, пгго и г. Јосимовић. изврши 1 Овакојаке су сметње томе на нуту етајале, те се много година није ништа могло да предузме око подизања ботаничке багате. Истом год. 1874 поће Великој Школи за руком те продре с иредлогом да се у буџет унесе нова позиција и то од 1000 тал. на име подизања и годигањег издржавања ботаничке багате и друга од 400 тал. на име хонорара баштовану те багате. Ово би саопгатено актом тад. заетупника министра просвете од 25 Фебр. 1874. год. Вр. 1101 Ректорату Велике Школе с тим, да је мени као про®есору ботанике поверена управа ботаничке багате, а ради предаје места намењеног ботаничкој башти будем упућен да се министарству граћевина обратим. Чпм је плац за ботаничку башту Великој Школи комисионо предат, приступим е пролећа 1875 год. радовима, који су имали засаћивању ботаничке баште да предходе и то: ограђивању плаца, подизању зграде за баштованску радионицу и стан послужитељу и регулацији терена који је с две етране, северне и источне био угнут те с тога изложен поплаки Дунава, а дуж средине предвојен 4 метра високим шанцем, оетатком оног утврђења којим је некада унутарња варош била од предграђа расгављена. Ови и други потребни поелови посвршили су се редом 1875 —1880 год. Најпре би плац ограђен плотом од средњача, за тим озидана зграда за радионицу и стан послужитељу (бр. 1.), а иза тог сгана му би одређена авли^а и омања башта ' Ј. Јоспмовић Објаонење предлога и др, Београд 1877, отр. 23. у плану Бр. 6,"

за домаћу потребу (бр. 2). Пред зиму 1876 год. озидана еу на два краја баште два бунара (бр. 10). али еу на жалост тако плитко копана, те им вода, са многе шалитре које свуд има у горњим елојевима на којим Београд лежи, ни за обичне домаће потребе не ваља, а за поливање биља по све је шкодљива. Земља са шанца би употребљена на то да се површина плаца поравни а поглавито да се са стране Дунава издигне до нивоа, који највећу до данас познату виеину Дунава с једним метром премаша. За две ратне године није много урађено, али ни за то време није се с послом сгало, већ се продужило нивеловање терена, запаћале су се из домаћег или страног семења биљке, које ће касније имати да се нренесу на места, што им по сиетематичком реду припадају и сађено је дрвеће које уступљено од топчидерске економије, које ископано у околини Београда или ређе добављено са стране разменом или куповином од бот. башта или познатих трговина. За време ових приправних радова било је свакојаких елементарних неприлика од којих су особито две нашој бот. башти од осетне ште'1е биле: године 1879 крунан град са буицом а 1880 жестока и дуга зима. Од те необичне зиме прспало је много младо дрвеће и еитније рашће, а буица, ма да је и од ње гдешто од запаћених српских и црногорских ствари пропало , бар је у неколико користна била, што је показала да ће ваљати нешто да се поради, те да се наша багата са стране југа и занада обезбеди од подобних случајева. Дети год. 1880 озидана је стаклена зграда (в. бр. 4.) у којој ће од сада моћи да се очува све оно биље што не може нашу зиму да поднесе а са буди чега заслужује да се у бот. башти гаји; ту ће моћи даље да се подижу и проучавају све њежније домаће или стране биљке, које под ведрим небом са жесгоких промена, кад жестоке зиме, кад јаке жеге и дуготрајне суше не би могле кроз све ®азе биљнога живота да ее проведу; отуд ће најзад да се вади сав потребан материјал за проучавање унутарњег склопа биљака, што ее помоћу микроскопа зими врши, дакле у време кад у пољу вегетација ћути.