Prosvetni glasnik

БОТАНИЧКА БАШТА у БЕОГРАДу

С временом ће без сваке сумње настати потреба још која стаклена башта озида — за ОгсШеае, Аго1<1еае пак и за Ра1тае; за те зграде обележеноје у пдану удесно место под бр. 5. Лањског се лета приступило распоређивању и засађивању биљних група, које ће, кад се с временом посао до краја изведе, имати да представи систематички преглед биљнога царства у колико је оно до данас проучено а у екученом оквиру бот. баште може места да има. Ово је у кратко оно што сам имао да кажем о постанку и садашњем сгању бот. баште. Подизање је подобних завода необично споро, што се ту не иде за тим да се која већа или мања просторија покрије биљним зеленилом или угледним цвећем. Ботаничка башта има према захтевима данашњег времена две задаће да изврши: с једне стране да на малом простору састави Флору оне земље, чија се омладина има ту ботаници да учи, а с друге стране да прибере све оне ексотне биљке које су потребне те да у башти буде у главноме представљена вегетација целога света. Да ће се ова двогуба задаћа у нас теже и спорије остварити, него у другим, напреднијим земљама. где је и унутарња комуникација и веза са оеталим светом бржа и јевтинија, то је за мене било посве јасно, пак сам с тога за први почетак на издржање бот. баште и предложио толику суму, за коју сам држао, да ће бити довољна а да се из тија све оно спреми што је у предузећима овога рода потребно, а с овог обзира није за бот. башту ни стални баштован постављан, већ је из суме буџетом на то одређене само неки део заступнику баштована даван а остало се као уштеда враћало у државну касу. Ово је за оне жустре пријатеље наше бот. баште, од којих сам имао задовољства да чујем свакојаке прикоре: да наша бот. споро напредује, да се у њој пати место цвећа коров и др. Они су зар негде по свету виђали коју готову бот. башту, где је пуна лепога хлада и свакојаког шаренила, нак су замишљали да је то све у брзо постало, — као оно у девејке каранФио на прозору што је с вечера усађен а до зоре је пропупчао и ишћетао. Да би могли сви они, који се за нашу бот. башту интересују о овом за нас новом подузећу право да суде, а особито да би и потоњи раденици

на нодизању бот. баште могли да наетаве посао бар у главноме у духу, који је онога руководио што је у том дивљем пољу прву бразду повукао, неће бити излишно да овде у кратко разложим : 1-о Чега се ради подижу бот. баште и 2-о шта ће ваљати да се у нашој бот. башти још уради те да постављеној цели одговара, а да се њоме пред страним светом и подичити можемо.

Главна цељ ради које се бот. баште подижу та је, да се у њима има свакад готово све оно што је потребно за очигледну наетаву из ботанике у којој вишој школи, у којој се та наука у већој опширности предаје. Све што се у бот. башти виђа, стаклене зграде, басени, шумарице, систематски поређане групе, камењари, све те и друге неке партије добро уређене бот. баште садрже елементе за поуку из различитих грана бот. науке, све то почешће на своме месту гледано, једно с другим упоређено, по гдешто од тога у радионици фитотому или микроскопу подвргнуто отвара ученику погледе у удаљене делове света или у скривене дубљине биљнога живота. Еолико је пак бот. башта корисна за наставу тим што и учитељу и ученику носао олакшава, толико је још више потребна за саму науку, која је иетом тад почела живље да напредује од како су ботаничке баште заведене. Научник који за тим жуди, да који огранак ботаничке науке дубље проучи, који тражи што обилатији материјал за дознавање унутарњег кроја биљака, који се спрема да у своме завичају или у даљним земљама вегетацију и њене производе испитује, у опште који мисли да што темељитије у ботаници ради, тај не може нигде што му треба да нађе на тако малој просторији еастављено, као у бот. башти. Осим ове главне, наставне користи коју ученици и учитељи имају од [ботаничке баште, ваља овде да се напомене још нешто што их чини врло важним у погледу на народну економију, особито у земљама где је земљорадња главни или једини извор богатетва. У тима су земљама бот. баште, кад су добро уређене и кад довољним средствима располажу, права душевна средишта за све оне радње, које ее било каковин производима биљнога царства зг