Prosvetni glasnik

252

БОТЛНИЧКА БАШТЛ УЕЕОГРАДУ

корис те . Вртарство свакога реда, пољска привреда, тпумарсгво могу да се користе оним искуством које се у ботаничким баштама тече тим, што ту наука будно прати све Фазе биљнога живота и упоре^ују!)И оно што је о томе досле било познато са променама, које су се зар у новим приликама појавиле, изводи правила за гајење биљака. Ово важи за све, корисне и некорисне, познате и непознате биљке, које су у научном обзиру све равне, премда се ове последне у бот. баштама најбрижљивије проучавају у тежњи, да се број корисних биљака повећа. Има зар у свету доста такових средишта, а мени су нешто боље позната ова два: •ЈагсНп с1е рТап^ез у Паризу и Кетс-§агс1еп8 близу Лондона. Неће бити с горега да се у нас ито више о њима зна. ТТариски ,, ЈагсНп с!е р1ап1 ;е8 в има поред угледног сада и лепих стаклених зграда јога и приличну менажерију и врло богате збирке из три царства природе. Ту се држе предавапа из свију грана јестаственице; ту раде непрестанце многи донаћи и страни научари; све што ће некада у шранцуској и њеним колонијама у било којој грани Физиогра®ије да се предузме, сви који ће природњачким којим заводом, или каквом научном екснедицијом да управљају, све то излази из чувеног ЈагсНп <3е р1ап!е8 или се у њ враћа, да ту доврши своја зналачка истраживања, која ће се касније у свакојаким списима на свет изнети и тим круг ботаничког знања проширити. Ботаничка багата „Кетс-^агЈепз" много је новијег порекла од париске, али је јединствена у свом роду по величини места које заузима — преко 300 дана орања, по обилатости новчаних средстава којима располаже и по многатву живих и сухих биљака и свакојаких биљних производа из најудаљенијих крајева света. Са овога великог богатства, са лепог реда и елегантности која ту у неким партијама влада, ова је багата необично јако похо^ена*) не само од домаћих Инглеза већ и од странаца из целога света. ПроФесори ботанике, који се баве са ваневропским Флорама, или желе да проуче гаумске производе свију делова света, који траже да виде којекакве биљне реткости, имају *) Од најмање руке 500.000 на годпну; за научаре је евакад отворена, а за већу нублику оамо после подне.

прилике да"све то а и много друго ту виде, чега другуд у Европи нема — хербар од 200000 биљних врста и Агђогс^пга (Пеазиге дгошк!) од 250 дана орања. Кетс-ска багата није везпаа за коју гаколу, већ је непоередно влади потчињена, а унравник јој води рачуна о свима ботапичким радовима које се у прострапом инглеском царству било у теоријском било у практичком обзиру предузимљу. Из те багате полазе кадшто и научне експедиције у удаљене крајеве света ради проучавања нових Флора*) или сазнавања нових артикла за трговину или индустрију. Ни по гато не помигаљам, да нам ваља поћи за тима луксусним светским заводима, али сам тврдо уверен да и ми можемо на мањем цростору и са много скромнијим новчаним средствима да створимо негато гато ћедабуде дугаевно средигате свима радњама, које се у Србији са биљним светом баве, да створимо место, где ће нагаи ученици и учитељи, нагаи шумари, ратари и баштовани моћи да наћу све оно гато им науку и практику расветљава, где ће најзад и путници из белога света имати прилике да виде нешто ново, чега у ни једној другој башти нема — брижљиво гајену ®лору кнежевине Орбије. Трећа корист од ботаничких багата више је васпитна или опгате културна, а простире се на много ширу публику, управо на људе свију сталежа, који сви овакова места радо походе. Оваки налази у мноштву ту прикупљеног рагаћа из целога света у тачно обележеним биљкама и бпљним производима и у светлом реду који у свима партијама баште влада много што шта корисно да научи, што ће многоме да олакша разумевање свакојаких путничких, економних и диететских списа, а по гдекога да побуди, да негато од виђеног у бот. башти реда и оку пријатног шаренила у своју околину, кућу или башту унесе. Колико се у новије време ова корист почела да цени показује то, гато су већ и гдекоје вароши где вигаих школа нема, почеле да заводе ботаничке баште; од којих напомињем само две, што сам имао прилике да видим: у Трсту *) Бг. Ј. Ноокег' саданши управник са таквим експедипијама обишао је Индију, нека острвд, Америке, а лане је био у Африци, да што више дозна о Флори горе Атласа. В. Не11\уа1с1 Аиа1апс1 г. 1880.