Prosvetni glasnik

ПЕДАГОШК

437

кви су сада у нас црописани, ио спрему } ( ачку без и какве вредностп. Из онога што је напред казато пзлази још и то, да ови задаци настави школској и штету наносе, јер одузимљу време, које би се могло корисније уиотребити, они настави школској штету наносе и тиме, што се оценама из тих задатака у школу уводи или неоправдана строгост, или лабавост и млитавост, остављајући па страну рђав моралан утицај, којп с тим у нриродној вези стоји. Из свега овог природно излази да правила о нисменим задацима школским, каква данас у нас вреде, треба са свнм изменити. Писмени задаци школски морају и од сад остати, али не онаки, какви су сада прописани, него онакви, какви једпно могу бити од користи, што ће само онда бити, ако давање задатака буде одговарало свима условима здраве и једре наставе школске. Тако: 1. Писмени задаци, који се у школи задају, треба да служе на то, да се свршени одељци иредмета могу поновити, а то ће бити само онда, кад се ђацима на неколико часова раније објави онај одељак предмета, одакле наставник мисли писмени задатак у школи задатв*). Али није довољно да се само одељак предмета објави, већ наставнпк треба да има времена — а тога, на жалост, у нас нема, — да објављени одељак нредмета са ђацима и с&м понови. 2. Писменп задаци школски не смеју доносити ђаку никакву оцену, која би на ње- | гов нрелазак и његову судбину утицала, другим, речима, оцеие из тих задатака не смеју се у књигу оцена уводити. Овај је други услов неизоставан, јер само онда, кал оцене тих задатака не буду обавезне, неће се ни ђак довијати да свог наставника обмане, што се данас на разне пачине дешава, нарочито у оним школама, које су ђацима препуњене, и само ће онда наставник из нисмених задатака моћи најнотпуније дознати, да ли је свршени одељак предмета довољно изучен, или га треба још понављати, јер ђаци своје незнање неће нрикривати и туђим се радовима користити. Други разлози за ово поменути су раније.

*) Опа иста мисао заступљена је у извештају смедевевеке н. гимназије за 1884 тодину. Види »Просветни Гдасник* за исту годнну.

3. Нисмени задаци у школи највише да се могу дати два пут, а обично да се дају један пут у два месеца. Овај је услов тако исто важан, као први и други напред поменути. У почетку овпх чланака готоро је и сувише говорено, да писмени задацп пмају у главноме тај смер, да стечено знање учврсте. Осим тога, овде се даје прилика онима, који су лењи и слаби, да нразнине свога знања сами попуне. Без сумње било би много боље, кад би се овај посао могао постићп на самом предавању, али за тај посао времена нема, па за то се и дају и раније објављују ппсмени задаци у школи на онакав начин, како је нанред разложено. Али ако нисменп задаци у школп заузму толико времена, колико дааас заузимљу, онда ти задаци пе само да неће служити понављању (јер наставник неће имати времена за нонављање), него ће још бити јака сметња, да се макар и половно изучи оно, што се по програму мора изучити. 4. Поред нисмених задатака на часовима треба увести н домаће задатке, јер они се ниушколама напреднијега света не одбацују. За тим домаћи задаци служе такође на то. да се добијено знање учврсти, јер се на часовима предавања не може све иостићи. Поред тога задаци ови служе на то, да се ђак навикне како би своје књиге и своје белешке умео употребити, а код сиоје куће ђак лако може из своје књиге и празнине свога знања нопунити. Најносле задацима овим ђак се учи на чистоту, ирегледпост и тачност свогд рада, које навике у задацима, што се у школи раде, тешко да се могу икад одомаћити. Домаћим задацима могла би се само једна замерка наћи, а то је, да те задатке ђаци обично један од другог или од својих приватних учитеља нреиисују, те тим своје наставнике обмањују. Али ова замерка нема велике вредности. Домаће задатке само ће онда ђаци један од другог преписивати, ако би за своје задатке обавезне оцене добијали, или ако би задатак био таке природе, да га је слабо ко и разумео. Али нека баш и то буде, да ђаци ове задатке већином један од другог преписују; шта би тиме било изгубљено? Ако би се задаци у школи уредно прегледали, и сваки ухваћен нокушај за превару кажњен био, онда би они, који од дру-