Prosvetni glasnik

КЛАСИЦИЗАМ И.Ш РЕАЛИЗАМ

149

цивидизације. Преданост и обожавање класичке'литературе, изазива одмах жељу за имитовањем и ствара убеђење, да су само тамо ирави идеалн. Ту су Фазу прошли сви иародп, док нису добили правилне погледе на свет. Ту смо Фазу прошли чак и ми с нашом мајушном литературом. И го је нриродно. Са развитком другачијих погледа, и с искуством друкчије се гледа и на уметнички свет. Не цени се он по његовом некадањем значају већ ио акутном еФекту, који на нас производи, и који треба да за. довољи захтеве модернога образовања. Студије класичкога уметничкога света не само што неће задовољити те захтеве, него ће саме за се употребити и сву духовну сна, гу и свеколико интересовање — траже да се човек преда њима и душом и телом. За то и бива, да људи не познају на првоме месту уметнички свет Своје непосредне околине, па предани и заљубљени у класички, толико далеко иду, да чак почну и имитовати. Овај Је случај био и са псеудо-класи ■ цизмом у нас. Осем тога, да се разуме тај поетски свет у класичкој поезији потребна је студија целокуние цивилизације; историје, митологоје, религије, еоцијалног стања итд. Нико неће тврдпти да ће он бпти разумљив само са знањем класичких језика. На против. Класичка ноезија имала је свој национални значај, и њено разумевање нретиоставља познавање и митологије и религије н историје. Колико то нас стаје? Дена је тога — жртвовање домаћег уметничког света и ненознавање оних идеала, на коЈнма се у образованога човека ствара национална свест. Узмимо нас за нример. Хоћемо лн да живимо у свету идеала, хоћемо ли да осетимо лепо и узвишено умет иичкога света, ето нам народне ноезије, разумљивије, за нас значајније и лепше од класичке. У чему доисга заостају наше народне песме, на прилику иза Илијаде; по чему нису оне за нас од веће користи и већег значаја од Илијаде, коју нам за исти циљ натурају класички браниоци? Хоћете ли њнгову разлику и вредност за нас? Ево вам. — Илијада — то је митолошка читуља свих божанстава и натириродних Фаитома, које је песничка природа јелинског народа уплела у причу о отмици јед-

не жене. Срнска народна поезија — то јс историја неравне борбе између начела светлости и иачела мрака, огледало српских тежња и нада, ФилосоФИЈа народног живота. У Илијади богови и богнње са свим атрибутима завађеиих људи гледају се као љубоморне жене и навраћају браћу по крви на бескорисно пустошење и крвављење. У нашој народиој посзији идеалне персониФикације невиности, виле облакиње, млеком вилинским запајају српске јунаке осветнике, помажу и притичу у помоћ Марку и Милошу, а изнад свега ђеније срнскога народа високо истакао идеју, светлу и свету идеју борбе и обране. Идеја и митологија из Илијаде за нас су незнатне, ннштавне, неразумљиве; свест и ноезија из „Еосовијаде" и »Марковијаде" за нас је историја, жнвот, школа. Студијом Илијаде може се човек преиеги у доба њених јунака и њеног свега, али ннкада не може разумети Марка и Милоша, мајку Југовића, Старину Новака ни цара Дачара, а камо ли дух српскога народа п идеју срнскога племена. Толико времена неће он имати нигда да норед Илијаде прОстудује и „Косовијаду", поред Јелинства и Срнство, Исто тако пити ће му бити могућно, да обрнуто чини, нити ће му бити потребно. ИЈта му може дати више уметничка свет класички, него што му у томе ногледу нружа његова околина, његов народ? Идеали класнчкога света нису ннкако толико високи, да се не би ни сличиих њима могло наћи у домаћем духовном свегу. Вели се, да се у класичкој литературн налазе. нарочито елементи, који развијају ндеју о слободи. патриотизам, прегоревање самога себе. Мисли се, даље, да је студија класичких беседника, као Цицерона и Демостена иотребнија пре свега за више, хумано образовање. Приписује се целој класичкој литератури највећа надмоћност за морално васпитавање на темељу естетичке узвишености у њој. Али све те претензије стоје у са свим друго.ј светлости. Л.енота класичких ноетских иродуката није толика, да јој се не би могло нпшта равно наћи. Наша народна поезија спада у прве, које се одликују богатством у Фантазији, Фигурама, силином у изразу и осо-