Prosvetni glasnik

32*

НАУЕА Ц НАСТАВА

243

буде пуштен и нрпђе давно жељеном месту, где је господ наш ночнвао. Сад му рекоше да учнни оно што је обећао, нлн ће га нзбацнтн на иол>еГроФ тада одрешн чакшпре п поче просипатп ружнчасту поду но гробу нз стакдета које је сакрио, а невернпдп, мнслећи да он доиста мокри на св. гробннду, много се смејаху. Иобожнп гроФ не обраћаше пажњу на то, већ лежећи на гробнпцн хрпстовој пдакаше горко '). Гоњења Хакемова, оваквн иоступцп од стране мусломана и многи други, којн нису нн забележенн, а у свпрепству не изостајаху иза овог, причаху се по целом хрпшћанском западу. Ваља се пренети у X п XI век, па се онда може добитп поЈам, какав су сФекат пмаде ове приче на средњевекопно друштво. Када се весела дружнна разгђе са турннра, забава, илн се вратн са бојног поља у своје замкове, тамо их чекаше хаџија, који је тек дошао из Јерусалима н прпчаше о мукама хрпшћана на нстоку. Сваки племић сећаше се да је њему као рптеру нроипсано да се борн за веру, и он, сдушајући те приче, не могаше дуго оклевати. На завршетку овог одељка ваља да кажем: да ли се когод на запомагања источннх хришћана одзива да им помогне ц да лп су приче п пзвештаји о мукама хаџија, о ироФанацији св. места могде узбудити људе да притеку у помоћ својој браћи на истоку ? У историји нмамо споменуто, да је првп НићцФор Фока (963—969) помишљао, да ратове Грка са Мухамеданцима огласи за ратове религпозне. НпћпФор је тражпо да црква огласи за мученике све оне, који би у борбн против мусдомана изгинули 2 ), ну патријарх, са свештеиством осуди ту намеру као богохулну и наведе канон св. Василпја, којпм се наређпваше да онај, који бп убио непријатеља, за три годпне не сме приступити св. тајнп. Тако се намера НићиФорова разбп о канон.... Сплвестар II., папа, походпоје Јерусалим баш за вдаде Хакемове. Он је био очевидац беда хришћмна на истоку и проФанације св места. Чпм се вратио у Рим, позва западне хришћане да узму оружЈе за ослобођење гроба Христова. На тај се иозин одазваше само Ђеновљани, Пизанци н краљ Ардски. Онц се истина борише, и то са успехом, против Сараценапо Средиземном Мору, али Јерусалим оста неослобођен а гоњења узеше већи мах. Посде смрти Романа Диогена, који онако жадосно заврши своју сдавно започету каријеру, његов насдедннк Михаило VII., у страху од Малек') Мјсћаш! I., 439. *) , I-, 19.

шаха, обрати се Гргуру VII за помоћ. 1 ) Нико може бити од папа нцје тако радо прихватио тај позив као папа Гргур VII. Како беше предузео да све реФормише и да у дело нриведе изреку св. ппсма „биће једно стадо и једап пастир", то у том позиву виђаше прст божјц, којц му показиваше пут којим ће моћц источну п јерменску цркву да уједини са католичком, п прихвати га оберучве. Он на све стране писаше иисма н позпваше хришћане у рат против мухамеданаца, обећавајући, да ће сам водити војску. „Веде хришћана, узвпкпваше пана, толико ме муче, да бих већма водео умрети и издожити свој живот за ослобођење Јерусадима, него владатп васељеном." 1 ) Он доиста скунп 50.000 војника, ади нешто свађе са Хенрихом IV, царем немачкпм, нешто неутврђеност његових реФорама, које беше у свештенству завео, задржаше га на западу. Много живљу радњу развп против мухамеданаца наследник Гргуров Впктор III. Ма да имађаше да се бори са Хенрихом IV н антипапом Гибертом, опет успе те склопи војску, поглавпто од Ђеновљана и Пизанаца, која се врло успешно бораше по Средоземном Мору против Сарацена, који иљачкаху трговце, иа и саму Италију. Та војска одржи сјајне победе и подигну две варонш у области старе Картаге, нрпнудише Краља мавританског да напп пдаћа данак, али Јерусалим оста неослобођен. Мадо нпже рећи ћу за што овп покушајп осташе безуснешии. Ка причама о гоњењнма хрпшћана на истоку придружише се приче о природнпм нојавама, које се у оно нразноверно доба тумачаху као гњев божји. У току XI века беху и на истоку као п иа западу гдадне годние врло честе. Осим тога у почетку једанаестог века беше велшш земљотрес у Палестпнп, Сцрији и Малој Абији. Земљотрес се попављаше кроз читава два месеца, многе вароши веома пострадаше. Поред тога, на велпко чудо становнпка, Нидом ц Боспором пдовљаху ледене санте, појава, коју тамо нпко не беше запамтпо. У Европи пак причаше се како је нададо из неба камење у место кише у Бургундији, после се појављиваху метеорп ц репате звезде. Све то побожпи људц тумачаху као гњев божји н довођаху те појане у везу са бедним стањем у коме се Јерусалпм налажаше. Људи гомидама цђаху на хаџилук да тамо покају грехе своје. Кад се бацп један општи поглед на XI век, кад се тнм ногдедом обухвати политичко, соци1 ) Млсћаш! I, 42. 2 ) > I, 42.