Prosvetni glasnik

244

уиутст130 ЗА ПРЕДАВАЊЕ НОВ0Г БУКВАРА

јално п кудтурно стање на западу, впди се да беше такво стање у свету западном, да не могаше онако како је остати На цедом западу у XI веку звека мачева мешаше се са звуком звона ; приче хаџиске, дегенде светачке мешаху се са песмама о јуначкпм дедима; дим из кадионица мешаше се са дпмом спаљених села; на све стране неправда, беда, о*чајање; целокупно западно друштво тражаше лека узрујаној савести својој, лекар беше црква, дек оддазак на поклоњење гробу Христову ; политичке прплике на истоку сметаху, брањаху, отежаваху и забрањиваху приступ деку, господарп истока проФанисаху и бешчашћаху дек, ваљаше га дакле спдом добпти, ваљаше прибавити поштовања и осветпти увреде нанесене томе деку, томе извору, на коме западни хрпшћани умириваху савест своју и — пасташе крсташки ратови. Ни из далека не иомишљам да сам исцрпао не само све, већ ни гдавне узроке крсташкпх ратова, ади мислим да сам бар оне, који су најгдавнпјп, нагласио■ По моме скромном мишљењу узрок крсташкпм ратовима дежи у томе, што на истоку настадоше такве политичке прилике, које сметаху хаџијама приступ св. местима. Ми смо видели да се хаџпје бораху идући ка Јерусалиму, ади снага њихова не беше довољна и мораде се увеличавати. Нридике пак на западу, као што смо нх видели, беху згодне да се покрене религиознн рат, само се чекаше варница па да тај рат" планеВарнпца та беху проповеди Петра Амјенског. Крсташки ратови нису производ ума једнога чопека, т. ј. није једаи човек замисдио и нредузео да ту идеју пзврши : онп су производ дугог деловања хришћанства на заиадно друштво, и то хришћанства са свима налепцима, које је добило са стране, а не хришћанства како га је Христос основао. У тој ме мпсли нарочпто утврђује тај Факат, што су у томе великом догађају учествовалп мање више, према времену за које је хришћанство деловало код појединих народа, сви западни народи п сви сталежи ; а осим овога још и то, да прву крсташку војску не вођаху владаоци, већ иојединп ритери. Војску првих крсташа не држаше у јединству и дисциплини ауторитет владалачки, већ јединство циља којем иђаху, ијединство идеје која их одушевљаваше. Истина, мора се признати да не беше баш само тежња за ослобођењем гроба Христова скуппла народе под заставу крсташку, јер беше их и таквих који, као нпр. Босмунд, кнез тарентски, иође у крсташку војну да осваја нове земље ; даље беше и таквпх, који пођоше тамо да поправе своје здо стање и т- д.; ади оиет кроз све те редове,

који ц са чега другог пођоше у рат, провејаваше религиознн дах, као шго се то лепо види да у опасностима и несрећама, које крсташе снадажаху, вазда пх вера сиасаваше. (Наставиће се)

УЛУТСТВО ЗА ПРЕДАВАЊЕ НОВОГ БУКВАРА од јУ1их. ј Ј овића ПРБИ ДАНИ (Свршетак) XI Усправљена и полозкена црга. (У вези с очигледном наставом) Седите, децо ! Скрстпте руке! — Шта је ово? То је стодица. Зашто ће нам стодица? Да на њој седимо. Ко правп столицу? Столар. Шта прави још стодар? Још? Још? Изиђп ти! Покажн ноге на сгодпци! Колико их има? Четири. — Покажп наслон, где се паслањамо! — Покажи седигите, где седимо! — Како се зове ово, где седимо? Седиште. — А ово, где се наслањамо? Наслон. Кажите сви: Столица има ноге, седиште и наслон. — Шта сам ја урадно? Учитељ оборпо стодицу. Деда је ти усправи! Ходи је ти подожи! Усправп је! Подожи је! Усправп! Иди на место. Изиђи ти! Узми овај штап па га положи на натос! Усправи га! Узми ову свећу, пајеусправн! Подожп је! Иди на место ! Устаннте сви, па се усправпте! Седите усправљено! Дигните руке усправо! Подожите руке по клупп! Скрсти руке! Шта има у школи усправљено? Дувар, сто, табла, ирозор, врата, рачунаљка. Шта лежи подожено? Патос, таван, кдупа. Смислите сваки по једну ствар напољу, која је усправљена! Ти! Ти! Смиолите по једну ствар, која лежн положено! Ти! Тп! Ти! Да изваднмо таблице. Један! Два! Трп ! Узмите таблице у руку! Наместите их нека буду положене! Наместите их нека буду усправљене! Положене! Усправљене!