Prosvetni glasnik
590
11РОСВЕТШ1 ГЛАСНИК
ИСТОРИЈА СЛОВЕНО-СРБА НАПИСАО Тријандафило Дука из Еостура у Маћедонији 1807 год. НРЕВЕО Дишг. Алекоијевић
(СВРШЕХАК) Срби јуришају на Београд. Напред сам говорио о свика средствима која су употребљена у вароши Београду да се град сачува и од српских руку одбрани. Дотерало се већ и чесме да секну и да не дају воде ни колико руке човек да опере. Гдедајући Ђорђе да се толики с.вет пати, пије никако имао мира, зато се и реши на јуриш да покаже кукавицама оно чему се не надају. Сакупи поглаваре па договор да сваки каже своје мишљеае одакле да се јуриша. Међу њима беше и Конда да и он искаже своје мишљење. Епироћанин заиска између добровољаца, који би хтели пристати, три стотине другова и обећа да с њима продре у варош, то јест у предграђе, пре сванућа. То би једногласно одлучено да се предузме, али како и где, то није нико знао осим Конде који је једино за то био одређен. Очекивали су заповест за полазак, те тридесетога на дан Првозваног Андреје а првога дана турскога бајрама који им постаде тужан после рамазана, деси се таква маглуштина и тако густ мрак да му мислим, није раван ни онај у паклу, а Ђорђе изда заповест војсци да одмах пође противу шанчева. 11ошто прво ослушнуше да ли сви уоиште спавају оспм једино стража које су биле будне, пође војска у највећој тишини, и стаде на три стране у највећем поретку. Чарапић беше на десном крилу, да командује против Видин-капије. Ђорђе је хтео да држи центар и да оперише противу Стамбол-каиије, али му војводе не дадоше да се изложи опасности и изгуби драгоцени за земљу живот. Место њега одредише Младена да држи центар. На левом крилу да командује противу Сава-капије одредише Милоја, коме буде наређено да први нападне и да наступа. Конда који је био с Милојем, ножури се да иде напред с дванаест момака. Ови учинвше своју дужност да призову небеснога Бога и да га замоле да по својој моћи држи страну њима, те да изврше намеру по вољи божанственој. Затим се са својих трис.та другова одвоји од војске и пође у Фронт. Кад стигоше до шанца, стадоше да размисле