SRĐ

— 676 —

— Срећне! ... викну Каја обливена сузама и паде јој на прса, и тад се у соби само чуло тихо уздисање, с иротегнутим шапатом: — Срећне !... Срећне!... II. Учинише по вољи женама и себи. Узеше другу кућу, ма да су се двоумили да је купе. Највише се томе противио Стеван, доказујући да he им већи приход ићи трговином но с кућом. Преселивши се у пов стан, они нијесу имали ништа друго да преносе до себе. Сав намјештај и покућство бнло је у таквом стању, да се није могло више ни гледати, а камо ли чувати. Јаков предлагаше да се то прода, његове приједлоге поткрепљаваше и Каја, али је Цаја била нротивпа, сматрајући испод достојанства, да се бави »старом трговипом«. И њихови разлози, њихови погледи на снијет и разлнчита нагађања убиједише остале, те драговољно раздијелише све што су имали, не задржавши ништа више, до Марко један пак карата. Сиротиња навалила са свих страна, разноси н развлачи, тек само чујеш како прсне по која боца или се растури стара, расклиматана столица Кад је све било уредно и спремно у новој кући, онда се прво похваташе сви под руку и, корачајући попосито, дођоше до огледала, које поносито висаше при дувару, огрнуто танким, прозрачним мусулином. Прво погледаше сваки у себе, иа онда редом један у другог, и тад им се отпочеше по лицу да развлаче таласасти колутићи од смијеха. Они са задовољством посматраху своје ликове у скупоцјеном огледалу. Ти им ликови изгледаху сад некако друкчији, љепши, отменији; чисто се не нознаваху и стиђаху, не вјерујући да су то они. Дође им тако на један мах сумња, и они би да узвикну: »Јесмо ли то ми?!.. иа онда редом погледају један у другог, и кад се увјере, гледају се сами, поносећи се својом појавом. Једва се одвојише од огледала. Посједаше па мипдерлуке, застрте тешким пиротским ћилимима, и пуштајући густе ко-