Srpski sion

Стр. 844.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 48.

Лли, онда се јерархија неће моћи тужити на автономне уредбе. Она ће за евентуално расуло у своме клиру, бити сама одговорна пред Богом, народом и историјом. На црквеном пол.у не треба свештенпк да се понаша као присташа п о л и т и ч к е странке. Он би морао на дрквепом пол.у стајати изван вртлога политичких страсти; на том нољу он мора да је учитељ пароду а пе да нрима упутства од народа. Како ствари данас стоје, те су улоге сасвим промењене. Народ прописује свештенику како треба уредити послове цркве. Стадо подучава пастира што му ваља радити. Доиста, дивна слика! Ко о том сумња, нека само прочита изјаве бирачкнх зборова, држаних у најновије време. Свештеник, који се усудио раскинути окове нартајске дисциплине, да сљеди гласу своје савести у обрани цркве и сталежа свога, на такког свештеника иросипају се у јавним гласшгама највеће погрде и грози му се и мржњом народа и острацизмом народа. Јесу ли то здрави одношаји, и камо Ке нас то довести? Славни саборе! Скрајно је време да повратимо свештенству слободу убеђења у црквеним питањима, и да га у овом сабору избавимо из партајских верига. (Живо допадање). Развој иолитичких странака, још није доспео до свога врхунца. Радикали су н. нр. у Француској данас умерена странка Н>их су већ одавна надмашили социјалисте, комунисте, комунарди и како се већ зову ти производи л.удских заблуда. И како пма Срба, који су вољни трчати за оним, што виде у страном свету, не испнтујућ да ли то и нашим приликама одговара, — није искључена могућност: да ћемо временом ми или наши иотомци видети српске православне свештенике и у тим странкама. Странке имају своје свакидашн.е бриге Те се бриге мења.ју и нестају као што се мењају и псстају и странке; али црква има своје в ечите интересе. Она мора имати своје сталне бранител>е а то могу бити само свештеници, који стоје и иадају с црквом. Славни саборе! Законодавна су тела окружена у свима државама, чак и у републикама, неким конзервативним гаранцијама. Те гаранције састоје се или у двема коморама, или у ра.змерном броју вирилиста или у другој којој уредби, само састав нашег сабора не нружа управо

никакових јемства, а ипак су та јемства неонходно нужна већ с обзиром на шнроки- темељ, на ком иочива наш изборни ред. Ја, чије забринуте очи нису упрте само у једну тачку, као код господе од противне етране, ја у томе налазим највећу онасност за мирпи и ненрекидни развој наше народно-црквене автономије. Ми се морамо дакле бринути за такво јемство, и таково јемство ја назирем у изменн изборнога реда, како ју предлаже одбор петнаесторице Без таквог јемства, ми ћемо тешко осигурати потпуну народно-црквену автономију своју, а још теже ћемо ју сачувати. Предложена измена изборног реда је кардинална тачка, која је тим внше оправдана, чим је и у другим црквеним телима исте категорије свештенство заступљено као сталеж, кано код Романа и протестаната. И након те нромене изборног реда, имаће још увек сталеж световни превагу у овом репрезентативном телу. А с тим, мислим, да би се моглн заловол.ити. Друга псто тако важна тачка јест нромена, коју саб. одбор 15-рице предлаже, гледе избора свештеника, односно нароха. Та је промена уветована епискоиалним карактером наше цркве. Сва црквена власт усредсређена је по основним иравилима ирав. цркве у епископима. Нико дакле не може вршити црквене власти у цркви без дозволе од стране епископа. По досадањим уредбама, епискои је морао дати синђелију и ономе, који је поставл.ен за нароха мимо његове вол.е, што се свакако противн изложеним основним правилима наше цркве. Тројном кандидацијом пароха осигурано је нраво цркв. властн а и право народа. Ми морамо дати цркв. власти уплива нри постављању служитеља олтара, ако хоћемо да имамо вал^ане служитеље цркве, који су врло важан Фактор за културни и морални развитак нашега народа Рукоположење након свршених богословских наука и стечајни иснит, који се полаже након једногодпшње нраксе у душестарател.ству, није довољно да црквена власт просуди, да ли дотични има дово.г.но знања п окретности за оно место, које треба управо да се попуни. Мој врло пошт. прнјатељ др. М. Полит славио је гласом из пуних груди иарод, да је он избором свештеника одстранио еимонију. Мој