Srpski sion

В р . 48.

„СРПСКМ СИОН."

С тр . 845.

врло честити пријатељ знати ће, да симонију чини п она ј, који прима, и онај, који даје мито. Ја не браним симонију у никаквој Форми. Али мени се чини, да онај кандидат, који опија своје бираче и деморализује их, чини много већу симонију и много веће зло, него лијеоно, о ком је говорио мој пошт. нријатељ др Полит У осталом ће тек повесница изрећи свој суд: који су свештеници бољи, или они, који су именовани, или они, који су бирани ? Устројство наше цркве захтева такођер, да се епискоиу даде известан уплив код поставл.ања чланова епархијских конзисторија. У делокруг конзисторија спада поглавито судство, а овом је оиет извор епискон. Епископу се дакле мора дати уплив код постављања чланова конзисторије, ако хоћемо да не дођемо у опреку са темељним основима православне цркве. Исто тако оправдана је и она измена, да протопрезвитере бирају епархијске власти, јер су протопрезвитери органи тих власти, па је сасвим у реду, да га они и бирају. Питање гледе председништва у црквеним општинама, решено је у складу са начелом, које је спроведено целом нашом организацијом, да на врху сваке црквено-управне области стоји свештено лице. На решење тога питања упливисала је, осим тога, и жеља, да се подигне углед свештенства у црквеним општинама, и да се у цркв. општинској уирави створи једна стална тачка, која би била од велике користи по цркв. општпнску управу. Славни саборе! Ја сам као члан саборског одбора, сматрао својом дужности, да докажем, да је и саборски одбор и одбор 1о-рице имао пуних разлога, да предложи оне промене, које су садржане у предлогу одбора 1б-рице. Ко је мене слушао 8те п - а е{ 81исИо , морао је доћи до закључка: да овде не може бити говора о напуштању тековина народних. Та освада била би онда оправдана, да смо ми стегнули делокруг сабора, а то није ни најжешћи противник наш устврдио. Поједине уредбе нису догме. Народно-црквени сабор има право мењати их према нотреби народно црквеног живота, а да нико нема права тужити се ради губитка стеченпх права. Г. заступник града Кикинде повукао је у

круг својих расматрања и друга, питања, о којима ће бити говора у специјалној дебати. Ја ћу само на две његове примедбе ирисновати неколико опазака. Прва примедба тиче се жаљења г. заступника, да сабор сазива митрополит-патријарх уз предходно учињену пријаву Љеговом Величанству, и иосле добивеног одобрења Његовог Величанства, и да Његово Величанство има право сабор одгодити и распустити га. Владар отвара и затвара и државна и земаљска законодавна тела или сам, или преко својих повереника. То је право мајестатично. И кад се то право ујемчава владару и овим уставом према нашем сабору, то се по мојем мишљењу тиме диже само углед и важност овог сабора. Противним поступком, који заступа г. посланик кикиндски, омаловажио би се овај сабор. Друга је примедба, да би требало ограничити слободу избора тако, да званичници не могу бити изабрани у сабор. Истина да су у неким државама званичници искључени из законодавнога тела. То има свога смисла у државним и земаљским законодавним телима, где званичницп стоје према влади од које зависе. Са свим друкчије стојимо с тим питањем у овоме телу, где влада нема никаквог посла. Чиновннштво спада без сумње међу најинтелигентније слојеве народа, и како српски народ нема излихе у интелигенцији, мислим, да човек, коме је стадо до ствари, а не до партајских ннтереса, не би могао захтевати, да се званичници искључе из овога тела. Родољубље није привилегија појединих сталежа п с.транака. И ми смо званичници који овде седимо, исто тако верни синови народа, исто тако одани својој св православној цркви, као итко у овом сабору. Ми овде сљедимо само гласу своје савести, а ничијем другом упутству. Г. посланик кикиндски рекао је: положите своје звање, па се опет подајте бирати. На то му дају одговора онн мужеви, који су седели овде као активни званичници, а и сада седе кад нису у званију. Ето му у његовој близини г. посланика барона Ј. Живковића, а ево у нашој средини врло пошт. г. министарског саветника А. Стојачковића. А и начелно сматрајући ствар, не може се ни један члан цркве без своје кривње искључпти из суделовања у спољашним пословима цркве, дакле ни из овог народно-црквеног сабора. •к