Srpski sion

бр. 12

СЈРВСКИ СИОН

С тр . 337.

субјекти жене не личногаћу него миразом. Тако мираз игра улогу личноеги, али нри том не сасвим и увек иријатее. При томе се за љубав мираза ствар т&ко удешава, као да се ту и пе ради о св. тајни иего о каквом трговачком послу. Али пекн нам каже такав младић. шта му номаже гомила новаца и може бити 1>ино и углађено лице невесте му, ако с њоме добија необразовану, неупутну и зле нарави жену, која ће му све дане загорчати и кућу разорити? „Превнрна је љупкост и ташта ленота; похвалу заслужује жена, која се Госиода боји,"" — вели премудри Соломун (Прич. 31., 30.) А. девојци каква корист ако, постаје домаћицом, па добија вигког лепог и речитог младића, али о ком се може предсказати, да ће имање расути, њу и децу до просјачког штапн довести, који ће ју место хлебом сваки дан обасииати грдњом и исовком па можда и злостављати ? Или зар може бити тако простодушна да рекне: „Не беше додуше најбољи, али ми је обећао да ће од сада бољи биги!" Али такова треба да зна, да се против лудости пе да ништа учинити. Такова ће брзо искусити, како се горко преварила! Не тако, него кад младић и девојка дођу у положај, да се запитају с ким да ступим у брак? — ваља да промисле не о томе: има ли та оссба иметка, да ли је лепа и стасита? Истина, смеју и на то помишљати, али то не сме бити главно питање хришћ. младенцима. Најважније је питање, могу ли ја с том особом хришћански, срећно и задовољно живети, и свој спас осигурати? И ту је онда први захтев: да ли је та особа заиста добар и религиозан хришћанин? Јер ако неко има веру и религиозаи је, дакле своје дужности према Вогу савесно и верно испуњава, тада се мо,же од њега и то очекивати, да ће и своје брачне дужносги верно и савесно вршити. Ко своЈе дужности ирема Богу непаметно занемарује, како се може од њега очекивати, да ће према брачном свом другу савеснији бити? Ако даое хришћанин младић жели себи сапутницу у животу бирати, и нека му се особа допадне, ваља да се увери, да ли је та особа религиозна, побожна и

морална? Разуме ли се у домазлуку, је ли мирна и блага карактера? .... Девојци пак је нужно да се увери, ^да ли је тај који јој је руку заиросио, добар и религиозан хришћанин; да није богохулник, да не нренебрегава цркву, није ли носетилац гостионица и љубитељ карата, како постуна са својим родитељима, може ли породицу издржавати, да није псовач, пре нирач, сатаном заведен и г. д. ? Ваља дакле младићи и девојке добро да размисле, да ли да ступају у брак, и ако, с ким? Уједно треба да се моле често и ревно за иросвећење св. Духом и да пигају за еавет. Особиго не би требали да чине овога корака без савега и одобрења оних, који су им најближи, а то су родитељч и сродници. И ако ови немају права да их принуде, да отуаају у брак, и да се с овим а не оним субЈектом жене односно удају, тО као старији и искуснији могу лакше погодити срећу своје деце. Али у онће узевши дужни су младенци кадгод је могуће само са благословом и одобрењем својих родитеља св. тајпу брака иримати. Б.) Но не само да треба добро да размисле опи који хоће да ступе у брак, они се морају још за њ и добро сиремити. Јер брак је св. тајна, једно средство за иостизавање Божје милости и благодати, па ко ту тајну хоће достојно да ирими и њен благодатни утецај осети и постигне, тај се — као шго знамо — мора за њу достојно спремити. а.) Као ирву спрему ставља св. наша црква младићима и девојкама на срце, да свој нредбрачни живот у чистоти и поштењу чувају, да душом и телом чисти у брак ступају. Јер противан олучај је наЈљући отров за брак. Како се тада може очекивати Божји благослов? И како се будући супрузи могу узајамно истинито ноштовати, ако свако о другом зна,"е да је изгубио свежину духа и тела? б.) То је један од узрока, што је несрећа одмах на прагу брачнога живота нратилица суируга. Осим тога греси ире брака морају се у браку искајати. Зато младожења и невеста треба да чувају своје иредбрачно стање особитз у чистоти.