Srpski sion

Стр. 82.

Вг. 3.

метника са лепим речима и фравама; тагсо исто нема од њих у животу већпх себичњака и силеџија. Где су радикали у већини — у власти, ту пресшаје сваки закои, сваки разлог, и ту царуЈе њихова самовоља. Кад само Србин чита, тпта раде радикалске владе у Србији са својих противницима, каква безакоња чине све из партијских обзира и личних интереса; мора да очајава о лепшој буд) ћности срнској. А тако је и код нас овде на црквено автономном пољу. Тешко ономе од противника, који допадне да му они суде, а на против благо ономе, ко је њихов и ко допадне да му они суде. Први ће свабити шеве, а другом ће цветати руже. 0 овом би се дала читава књига написати и навести стотинама примера, како су они судили и досуђивали својим политичним противницима, а како опет својим вернима. Та није ли брука и срамота, одредити скоро 30. годишњем фишкалу срп. нар. црвв. фондова г. др. М. Политу једно-годишњу плату, тобоже што ниЈе био сталан — као да су данашњи стални —, дочим су другима који су тако исто били као и он, одредили пензије, а некима урачунали и годинеу мировину про ведене у сасвим привременом својству. Та не учинише ли ти наши слобо дњаци насиље у Земуну, захтевајући неовлаштено брахијум, да се освете једном свом противнику, али подједно и да се осрамоте. Та не учини ли војвода радикалска г. др. Жарко у ман. штампарији насиље, отевши нам из руку благајнички дневник. Ми смо у своје време, а и после тога дуго били и сами противни томе, што је угарска влада октроисала саборско устројство од 1875. и у прелазна определења ставила: „— — као што ме !ју прелазним опредељенима ове устројствене наредбе према другом односно трећем степену суђења на саборски одбор пренесеног, желимо да се и на даље одржи могућ-

ност утока на Наше угарско министарство, као и овога право унигатења". Пратећи пак рад наших автономних вдасти, у којима су радикали у већини, догали смо до уверења и убеђења, да је ио нас Србе у митроиолији карловачкој ирова среЛа, што неараведпо осуђени и иресуђени од наших автономнш власти, имају ирава да се жале на кр. угарско мини • старство , кад већ нага епископат не бегае у стању, или не умеде извојевати себи право, да је св. архијерејски синод у духовно дисциплинарним стварима трећа инстанција. Шта хасни, што је св. Архијерејски Сабор прописао и правила дисциплинарна за свештенике, кад им пресуду изричу већином радикалеке конзисторије и полурадикалски митрополијски савет, те их тумаче и примењују по својој вољи! Најновији пркмер са једним радикал ским „попом", ког је митрополијски савет ослободио, и ако га је основано осудила конзистерија; покизује да их радикалски судови могу у свако доба изиграти. А права је срећа с тога, што смо ми Срби народ од срца, а не од разума и закона, те с тога не умемо да се узвисимо, и да сваку ствар хладнокрвно са свију страна претресемо и тек онда пресуду ивречемо, него брзоплето по тренутним осећајима и партијским обзирима изричемо пресуду. С тога је и узалудан сваки рад и на политичном и на црквено-народном пољу, и донашање ма како слободоумних начела и закона, кад их ми не умемо поштовати и по њима се владати. Ми сваку ствар и сваки закон сматрамо са партијског и са личног 1\ледишта, те према томе и радимо. Та ко се од нас још не сећа како су радикали наши на сва уста викали, да су епархијске власти и скупштине незивисна тела и да над њима саборски одбор нема никаквог права, те назваше „пре — мајски" саборски одбор „хајдучким одбором" само с тога, што је исти вршио надзорно право над епархијском скупштином вршачком и одбором административним .